O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lebanu K br.39/23 od 02.02.2024. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja pet krivičnih dela neizvršenja sudske odluke u sticaju iz člana 340. stav 1. u vezi člana 60. Krivičnog zakonika, za koja dela su mu utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po dva meseca i pojedinačne novčane kazne u iznosu od po 40.000,00 dinara, te zbog izvršenja jednog krivičnog dela neizvršenja sudske odluke iz člana 340. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i novčana kazna u iznosu od 40.000,00 dinara, nakon čega je okrivljenom primenom odredaba članova 56, 57, 60, 65. i 66. Krivičnog zakonika izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od dve godine ne učini novo krivično delo, te na jedinstvenu novčanu kaznu iznosu od 240.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnsnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, s tim što ukoliko se novčana kazna ne može naplatiti ni prinudnim putem, sud će je izvršiti tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom, okrivljeni je obavezan da sudu plati na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, te na ime troškova krivičnog postupka iznos od 4.200,00 dinara, kao i da oštećenima BB i VV isplati troškove postupka na ime zastupanja od strane punomoćnika u iznosu od 418.500,00 dinara, a oštećenima GG, DD i ĐĐ na ime zastupanja od strane punomoćnika novčani iznos od 576.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Oštećeni su na osnovu člana 258. stav 4. ZKP upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 br.60/24 od 27.02.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Lebanu K br.39/23 od 02.02.2024. godine, potvrđena.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 br.65/24 od 19.03.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Lebanu K br.39/23 od 02.02.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Aleksandar Stevanović, zbog bitne povrede odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi člana 373. ZKP, te zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u odnosu na bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP nedozvoljen.

Osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivčinog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer su nižestepeni sudovi primenili odredbe o sticaju iz člana 60. KZ, i pored toga što je u konkretnom slučaju trebalo primeniti član 61. KZ, jer se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela neizvršenje sudske odluke iz člana 340. stav 1. KZ.

Naime, okrivljeni AA oglašen je krivim što je u periodu od 28.02.2018. do 26.12.2018. godine, u svojstvu službenog lica – predsednika Skupštine opštine Lebane, u uračunljivom stanju, svestan da je delo čije je izvršenje hteo zabranjeno, odbio da izvrši pravnosnažne presude Upravnog suda u Nišu II-Už br.4/18 od 08.02.2018. godine, II-I Už 6/18 od 08.02.2018. godine, II-4 Už 7/18 od 01.02.2018. godine, II – Už 8/18 od 08.02.2018. godine i II-I Už 10/18 od 08.02.2018. godine, kojima su poništena rešenja SO Lebane, bliže navedene u izreci presude, a kojima je utvrđen prestanak mandata odbornika – oštećenih ĐĐ, VV, DD, BB i GG, te oštećenim odbornicima omogući da učestvuju u radu Skupštine opštine Lebane, te zbog toga što je u periodu od 01.04.2018. godine do 26.12.2018. godine, odbio da izvrši pravnosnažnu presudu Upravnog suda u Nišu II-I Už 38/18 od 15.03.2018. godine, kojim je poništeno rešnje SO Lebane, kojim je utvrđen prestanak mandata odbornika – oštećenog EE i oštećenom ŽŽ omogući da učestvuje u radu SO Lebane.

Odredbom člana 61. stav 1. KZ propisano je da produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca, koja predstavljaju celinu, zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da je okrivljeni AA izrekom pravnosnažne presude oglašen krivim da je u periodu od 28.02.2018. do 26.12.2018. godine (tačka 1 izreke), te u periodu od 01.04.2018. do 26.12.2018. godine (tačka 2 izreke), u svojstvu službenog lica – predsednika Skupštine opštine Lebane, u uračunljivom stanju, svestan da je delo čije je izvršenje hteo zabranjeno, odbio da izvrši pravnosnažne presude Upravnog suda u Nišu bliže navedene pod tačkom 1 i 2 izreke, kojim odlukama su poništena rešenja SO Lebane kojima je utvrđen prestanak mandata ukupno 6 odbornika, to je očigledno da je okrivljeni izvršio više istovrsnih krivičnih dela, učinjenih u vremenskoj povezanosti, te koja predstavljaju celinu zbog korišćenja iste situacije, jedinstva mesta, odnosno prostora izvršenja dela i jedinstvenog umišljaja okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je našao da se u radnjama okrivljenog stiču sva subjektivna i objektivna obeležja jednog produženog krivičnog dela neizvršenje sudske odluke iz člana 340. stav 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ, a ne pet krivičnih dela iz člana 340. stav 1. u vezi člana 60. KZ i jednog krivičnog dela iz člana 340. stav 1. KZ, kako je to navedeno u izreci prvostepene presude, a za koja dela je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim nižestepenim presudama.

Stoga je, usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu, kao osnovan preinačio nižestepene presude, tako što je okrivljenog AA oglasio krivim zbog izvršenja jednog krivičnog produženog krivičnog dela neizvršenje sudske odluke iz člana 340. stav 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ, za koje delo mu je, imajući u vidu sve okolnosti iz člana 54. KZ koje su pravilno utvrđene u redovnom postupku, primenom odredaba članova 56, 57, 60, 65. i 66. KZ izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i odredio da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od dve godine ne učini novo krivično delo, te osudio na novčanu kaznu u iznosu od 240.000,00 dinara, nalazeći da je ovako odmerena krivična sankcija srazmerna stepenu krivice okrivljenog i da će se njome u svemu postići svrha kažnjavnja predviđena odredbom člana 42. KZ.

Iz istih razloga, nalazeći da u radnjama okrivljenog bliže opisanim u izreci prvostepene presude, proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja produženog krivičnog dela neizvršenje sudske odluke iz člana 340. stav 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem se nižestepene presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odbio kao neosnovan.

U delu u kojem se nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, podneti zahtev je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, ukazujući na ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je presudom Osnovnog suda u Lebanu K br.50/19 od 14.03.2024. godine okrivljeni oslobođen od optužbe za predmetna krivična dela na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, da je rešenjem Višeg suda u Leskovcu Kž1 br.104/23 od 23.04.2023. godine, u veću sastavljenom od sudija Nebojše Stojičića, Dejana Stamenkovića i Biserke Kostić, ukinuta navedena oslobađajuća presuda, da je u ponovljenom postupku okrivljeni oglašen krivim i osuđen za predmetna krivična dela pobijanom presudom 1K br.39/23 od 02.02.2024. godine, te da je navedena osuđujuća presuda potvrđena presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 br.60/24 od 27.02.2024. godine u veću u kojem su kao članovi veća učestvovale sudije Dejan Stamenković i Biserka Kostić, a zbog čega su ispunjeni uslovi za njihovo obavezno izuzeće, zbog postojanja sumnje u njihovu objektivnost.

Po oceni ovoga suda, izloženim navodima zahteva branilac okrivljenog, u suštini ukazuje na povredu člana 37. stav 2. ZKP isticanjem da su sudije Dejan Stamenković i Biserka Kostić kao članovi veća doneli dve različite odluke (najpre ukidanje prvostepene presude, a potom potvrđivanje osuđujuće presude), a što izaziva sumnju u nepristrasnost navedenih sudija, pa kako zbog povrede člana 37. stav 2. ZKP, shodno odredbama člana 485. stav 4. ZKP nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je podneti zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP u delu u kojem je doneta preinačujuća presuda, na osnovu člana 491. tačka 1) ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković