Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 217/23 od 20.04.2023. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Mršovića preinačena je prvostepena presuda, samo u pogledu odluke o kazni, pa je okrivljeni AA zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 80.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko navedenu kaznu ne plati u ostavljenom roku, ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne biti zamenjeno za jedan dan kazne zatvora, dok su u preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Mršovića, kao i žalba javnog tužioca Prvog OJT u Beogradu odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog AA, advokati Miloš Mršović i Petar Ognjanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede odredbe člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP učinjene donošenjem drugostepene presude, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine u celini ili delimično pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje, sa nalogom da se novi pretres održi pred izmenjenim većem ili da pobijane presude preinači u celini ili delimično.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je pobijanom drugostepenom presudom povređen princip „zabrane preinačenja na štetu optuženog“ – reformatio in peius, propisan odredbom člana 453. ZKP. Prema stavu odbrane, preinačenjem prvostepene presude u delu odluke o krivičnoj sankciji, povređen je zakon na štetu okrivljenog i okrivljeni doveden u nepovoljniji položaj, izricanjem strože kazne prema načinu izvršenja i to na taj način što je okrivljenom AA izrečena kazna zatvora koju će izdržati u zatvorskoj ustanovi, u odnosu na kaznu zatvora iz prvostepene presude, koju ima izdržati u prostorijama u kojima stanuje, bez obzira na to što se radi o kraćem trajanju kazne zatvora. Ovo posebno imajući u vidu da je žalba Prvog OJT jasno opredelila pravac i obim pobijanja prvostepene presude i da je predlog bio da se presuda ukine, a ne da se izdržavanje kazne zatvora u kućnim uslovima preinači u kaznu koju će okrivljeni izdržavati u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP postoji kada je presudom povređena odredba člana 453. ZKP, kojom je propisano da ukoliko je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Prema stanju u spisima, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 413/20 od 02.11.2022. godine, okrivljeni AA je oglašen krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, koje delo mu je, pored ostalog i stavljeno na teret optužnim aktom VJT u Beogradu Kto 207/18 od 18.04.2018. godine, čije zastupanje je preuzelo Prvo OJT u Beogradu aktom Kt 1915/20 od 12.04.2020. godine, izmenjenim dana 05.04.2022. godine, te osuđen na kaznu zatvora u trajanju od devet meseci, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora i na novčanu kaznu u iznosu od 80.000,00 dinara i izrečena mu je mera bezbednosti oduzimanja predmeta. Protiv ove presude, pored branioca okrivljenog, žalbu je izjavio i javni tužilac Prvog OJT u Beograd, zbog odluke o krivičnoj sankciji, nakon čega je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud, pobijanom presudom Kž1 217/23 od 20.04.2023. godine, delimično usvojio žalbu branioca okrivljenog, preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni i okrivljenog zbog krivičnog dela za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 80.000,00 dinara, dok je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Iz navedenog proizilazi da okrivljenom AA u drugostepenom postupku, presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 217/23 od 20.04.2023. godine, nije izrečena stroža krivična sankcija, već su mu zbog istog krivičnog dela, izrečene krivične sankcije iste vrste – kazna zatvora i to u kraćem vremenskom trajanju i novčana kazna u istom iznosu, pri čemu je u konkretnom slučaju, samo drugačiji način izvršenja kazne zatvora, što ne znači da je okrivljenom izrečena teža krivična sankcija. Ovo stoga, što izdržavanje kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeno lice stanuje (sa ili bez primene elektronskog nadzora), predstavlja samo način izvršenja kazne zatvora, a ne drugačiju krivičnu sankciju, kako to neosnovano u podnetom zahtevu ističu branioci okrivljenog.

Pri tome, za napomenuti je da se odluka Vrhovnog kasacionog suda, na koju se pozivaju branioci - Kzz 1327/2018, ne odnosi na istu situaciju, s obzirom da je u konkretnom slučaju okrivljeni osuđen na blažu kaznu po visini, što nije bio slučaj u krivičnopravnoj situaciji iz navedene odluke.

Kako drugostepeni sud nije prekršio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da pobijana presuda nije izmenjena na štetu okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije, pri čemu je na raniju presudu bila izjavljena i žalba javnog tužioca, to je, po oceni Vrhovnog suda, zahtev branilaca okrivljenog AA, kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP branioci okrivljenog ističu da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označavaju izveštaj o pregledu municije NKT Centra, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija i potvrda o ulasku u stan.

Prema navodima branilaca izveštaj o pregledu municije NKT Centra od 28.03.2018. godine je nezakonit dokaz jer nije sačinjen u skladu sa odredbom člana 113. ZKP odnosno nije sačinjen po naredbi suda ili tužilaštva.

Međutim, odbrana okrivljenog AA, ovu povredu postupka je na identičan način, isticala i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a prilikom drugostepenog odlučivanja, sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 5. u drugom pasusu obrazloženja presude Kž1 217/23 od 20.04.2023. godine, dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav - da izveštaj o pregledu municije NKT Centra od 28.03.2018. godine sam po sebi i prema načinu pribavljanja predstavlja zakonit dokaz i da je u svemu sačinjen u skladu sa odredbom člana 113. ZKP, po naredbi VJT u Beogradu Kt 323/18 od 28.03.2018. godine, koja se nalazi u spisima predmeta, koje razloge u svemu prihvata i Vrhovni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje,

Shodno navedenom, i po oceni ovoga suda, predmetni izveštaj o veštačenju je zakonit dokaz na kome se presuda može zasnivati, s obzirom da je sačinjen od strane ovlašćene institucije u svemu u skladu sa pravilima nauke i struke i u skladu sa naredbom javnog tužioca to činjenica da se radi o izveštaju, a ne o veštačenju ne čini ovaj dokaz nezakonitim. Stoga su neosnovani navodi branilaca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovog dokaza i zasnivanjem presude na istome učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored ovoga, prema navodima branilaca, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija i potvrda o ulasku u stan su nezakoniti jer su proistekli iz nezakonitog postupanja policije. U vezi sa tim branioci u podnetom zahtevu ukazuju da iz zapisnika o pretresanju stana od 27.03.2018. godine proizilazi da je pretres vršen bez naredbe suda, a po osnovu saglasnosti držaoca stana – okrivljenog AA, koji saglasnost za pretresanje stana nije dao i nije potpisao navedeni zapisnik u delu 1b, gde je označeno „postoji saglasnost držaoca stana“, kao i da su na zapisniku konstatovani prisutni svedoci, iako ih nije bilo, dok je saglasnost okrivljenog AA za pretres stana, koja je navedena u potvrdi o ulasku u stan, posledica povreda koje je zadobio pre vršenja pretresa.

U zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija Uprave kriminalističke policije - OBPOK od 27.03.2018. godine navedeno je da je pretresanje izvršeno na adresi u ulici ..., na osnovu odredbe člana 158. stav 1. ZKP, bez naredbe suda uz saglasnost držaoca stana. Pretresanju je, pored dva punoletna građana kao svedoka - BB i VV, prisustvovala i GG, koja je vlasnik stana. Uprava kriminalističke policije – OBPOK je dana 28.03.2018. godine, na osnovu člana 160. ZKP dostavila sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, izveštaj o izvršenom pretresanju stana i drugih prostorija bez naredbe, navodeći da je u konkretnom slučaju dobijena saglasnost držaoca stana i drugih prostorija (u smislu člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP), sa prilozima - potvrdom o ulasku u stan i druge prostorije od 27.03.2018. godine, zapisnikom o pretresanju, potvrdom o oduzetim predmetima, sve od istog datuma i službenom beleškom UKP – OBPOK od 28.03.2018. godine. Sudija za prethodni postupak sačinila je službenu belešku dana 28.03.2018. godine i u istoj utvrdila da su bili ispunjeni uslovi za pretresanje bez naredbe o pretresanju.

Odredbom člana 152. stav 1. ZKP propisano je da se pretresanje stana i drugih prostorija ili lica može preduzeti ako je verovatno da će se pretresanjem pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak. Stavom 2. istog člana propisano je da se pretresanje stana i drugih prostorija ili lica preduzima na osnovu naredbe suda ili izuzetno bez naredbe na osnovu zakonskog ovlašćenja.

Odredbom člana 158. stav 1. ZKP propisano je da javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije mogu izuzetno bez naredbe ući u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka preduzeti pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu: 1) uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije; 2) ako neko zove u pomoć; 3) radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela; 4) radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog; 5) radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu. Stavom 3. istog člana propisano je da, ako je nakon ulaska u stan i druge prostorije preduzeto pretresanje, o ulasku u prostorije i izvršenom pretresanju bez naredbe suda i prisustva svedoka biće sačinjen zapisnik u kome će se naznačiti razlozi ulaska i pretresanja.

Odredbom člana 160. ZKP propisano je da kada javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija ili lica bez naredbe o pretresanju, dužna su da o tome odmah podnesu izveštaj sudiji za prethodni postupak koji ceni da li su bili ispunjeni uslovi za pretresanje.

U konkretnom slučaju, saglasnost za pretresanje stana, prema navedenom zapisniku dala je vlasnik stana GG, a kao držalac stana je bio prisutan i AA koji se na zapisniku i potpisao.

Prema tome, okolnost da je pretresanju stana prisustvovala GG, koja je vlasnik stana na adresi u ulici ..., pored dva punoletna građana kao svedoka BB i VV, koji su svojeručno potpisali zapisnik (što je učinio i okrivljeni), a da je nakon pretresanja stana sačinjen zapisnik, a zatim i izveštaj o preduzetom pretresanju i dostavljen sudiji za prethodni postupak, čini navedeni zapisnik o pretresanju zakonitim dokazom, na čiju zakonitost ne utiče okolnost navedena u zahtevu - da okrivljeni nije potpisao deo zapisnika pod 1b, na mestu gde je označeno „postoji saglasnost držaoca stana“, jer njegovo prisustvo prema navedenim odredbama Zakonika o krivičnom postupku nije obavezno.

Iz iznetog proizlazi da su ovlašćena službena lica policije tokom predistražnog postupka koji je vođen protiv okrivljenog AA, postupila u skladu sa odredbama članova 152, 153, 158. i 160. ZKP, te zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija Uprave kriminalističke policije - OBPOK od 27.03.2018. godine, na adresi ulica ..., suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, predstavlja zakonit dokaz.

Kada je u pitanju potvrda o ulasku u stan, na koju se kao nezakonit dokaz, takođe ukazuje u podnetom zahtevu, Vrhovni sud nalazi, da iz spisa predmeta i pravnosnažne presude proizilazi da je tačno da je pretresanju stana prethodio događaj u vezi sa drugim krivičnim delom za koje je okrivljeni oslobođen od optužbe. Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda. Iz spisa proizilazi da je navedena potvrda korišćena kao dokaz u postupku uz zapisnik o pretresanju stana, potvrdu o oduzetim predmetima, izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta i izveštaju o pregledu municije NKT Centra. Pitanjem povreda kod okrivljenog, bavio se prvostepeni sud i detaljno obrazložio svoj stav, a obzirom da se radi o utvrđivanju činjeničnog stanja, time se Vrhovni sud odlučujući po vanrednom pravnom sredstvu ne može baviti.

Zbog svega iznetog, Vrhovni sud nalazi da u predmetnom krivičnom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, neosnovano ukazuje.

Ostalim navodima zahteva, branioci ističu povredu odredbe člana 451. stav 1. ZKP, učinjenu u drugostepenom postupku i ukazuju na povredu odredbe člana 395. ZKP polemišući sa odlukom prvostepenog suda u pogledu predloga odbrane da se sprovede dokazna radnja veštačenja povreda koje je okrivljeni zadobio. Međutim, kako povrede navedenih odredaba, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu istih, nije upuštao.

S obzirom na to da uz zahtev za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog nisu dostavili odluku Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni sud nije upuštao u razmatranje i ocenu navoda branilaca kojima se ukazuje na povredu članova 25. i 28. Ustava Republike Srbije i članova 1. i 3. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                              Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                          Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić