Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene M.I. – advokat M.L., zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude ili da pobijane presude preinači tako što će doneti presudu kojom se okrivljena M.I. oglašava krivom zbog izvršenja krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije iz člana 184. stav 2. KZ, uz izricanje kazne zatvora u znatno kraćem vremenskom periodu, uz istovremeni zahtev da se odredi odlaganje izvršenja pravnosnažnih presuda do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Odredbom člana 604. stav 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/2010), te je Vrhovni kasacioni sud prvostepenu presudu koja je doneta dana 12.03.2013. godine, cenio po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Ukazujući na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. sada važećeg ZKP (odnosno člana 369.tačka 3. ranije važećeg ZKP), branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona na štetu okrivljene M.I. i da je primenjen zakon koji se u konkretnom slučaju nije mogao primeniti, jer se u radnjama okrivljene, shodno utvrđenom činjeničnom stanju, ne stiču obeležja krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388. stav 6. u vezi stava 2. i 1. KZ zbog kojeg je oglašena krivom, već obeležja krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije iz člana 184. stav 2. KZ.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da se okrivljenoj izrekom prvostepene presude stavlja na teret radnja izvršenja ''vrbovanje maloletne oštećene M.O.'', ali da se uopšte ne konkretizuju okolnosti ili činjenice koje bi upućivale na ovu zakonom određenu radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela, niti se u presudi navodi bilo šta što bi ukazivalo da se okrivljena ''bavila vršenjem krivičnog dela trgovine ljudima'', niti na koji način je zloupotrebila teške prilike oštećene. Nadalje, u zahtevu se ističe da se ni u izreci prvostepene presude, niti u obrazloženju, ne navodi u čemu se ogledao navodni dogovor okrivljene M.I. sa okrivljenim B.J. u pogledu dovođenja maloletne oštećene u stan okrivljene, te da je u izreci prvostepene presude prvostepeni sud samo paušalno citirao zakonska obeležja krivičnog dela trgovine ljudima (vrbovanje, zloupotreba teških prilika oštećene), a da se pri tome u samom činjeničnom opisu krivičnog dela praktično opisuju radnje izvršenja krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije iz člana 184. stav 2. KZ.

Međutim, izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovoga suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Prema navodima izreke prvostepene presude, okrivljena M.I. je, po prethodnom dogovoru sa okrivljenim B.J., koji je vrbovao oštećenu maloletnu M.O. i koju je zaposlio kao konobaricu u lokalu T. u Ž. u inkriminisanom periodu, od maloletne oštećene zahtevao da se za njega bavi prostitucijom, uz pretnju da će je istući, pri čemu ju je i udario više puta, a od oktobra meseca 2009. godine je maloletnu oštećenu B.J. doveo u stan koji je okrivljena M.I. iznajmila, te koja je takođe vrbovala maloletnu oštećenu, zloupotrebljavajući njene teške prilike, znajući da je maloletna, a u cilju vršenja prostitucije, te se javljala na mobilne telefone i ugovarala da oštećena u ovom stanu do kraja decembra meseca 2009. godine pruža seksualne usluge mušterijama, koje je zatim naplaćivala po ceni od 30 evra za pola sata i 50 evra za sat vremena, od kog novca je polovinu davala oštećenoj, a oštećena je od te polovine jednu polovinu davala okrivljenom B.J., dok je drugu polovinu zadržavala za sebe.

Kako, dakle, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljena M.I. zloupotrebom teških prilika maloletne oštećene M.O., po prethodnom dogovoru sa okrivljenim B.J., iznajmila stan u kome će se maloletna oštećena baviti prostitucijom i javljala se na mobilne telefone kojima je ugovarala termine u kojima će maloletna oštećena pružati seksualne usluge mušterijama, a zatim ih i naplaćivala po ceni od 30 evra za pola sata i 50 evra za sat vremena, to iz izreke jasno proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388. stav 6. u vezi stava 2. i 1. KZ zbog kojeg je okrivljena M.I. oglašena krivom, a ne bitni elementi krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije iz člana 184. stav 2. KZ, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u delu u kojem se ukazuje da se ni u izreci prvostepene presude, a ni u obrazloženju, ne navodi u čemu se konkretno ogleda radnja vrbovanja maloletne oštećene, niti u čemu se sastoji zloupotreba teških prilika maloletne oštećene od strane okrivljene M.I. Prvostepeni sud je na stranama 28 i 29 prvostepene presude izneo jasne razloge zbog čega nalazi da je okrivljena M.I. izvršila krivično delo trgovine ljudima iz člana 388. stav 6. u vezi stava 2. i 1. KZ, kao i u čemu su se sastojale radnje vrbovanja i zloupotrebe teških prilika maloletne oštećene, a Apelacioni sud u Novom Sadu je, kao drugostepeni, u presudi Kž1 2028/13 od 12.11.2013. godine, na stranama 5 i 6, izneo jasne razloge zbog čega u ovom delu prihvata kao pravilne razloge koje je prvostepeni sud izneo u svojoj presudi, te zbog čega nalazi neosnovanim žalbene navode branioca okrivljene M.I. kojima se ističe da prvostepeni sud nije utvrdio u čemu se sastoje teške prilike oštećene, a na koje razloge upućuje i Vrhovni kasacioni sud u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene M.I., odbijen je kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                        Predrag Gligorijević, s.r.