Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog BB, advokat Nenad Spasojević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i tačka 3) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu „da pobijane presude preinači tako što će okrivljenom BB kaznu zatvora ublažiti do jedne godine zatvora, te odrediti da se ista izvrši u skladu sa članom 45. stav 3. KZ u prostorijama u kojima stanuje, jer je učinio krivično delo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, te da odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude do okončanja postupka po podnetom zahtevu“;

- branilac okrivljenog AA, advokat Jasmina Živić, zbog „povrede zakona predviđene odredbom člana 485. stav 1. ZKP“ uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, te preinači pobijane presude „i smanji trajanje kazne zatvora ispod zakonskog minimuma predviđenog za navedeno krivično delo i odredi da kaznu izdržava u kućnim uslovima, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na prvostepeni postupak“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Nenada Spasojevića je neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jasmine Živić je nedozvoljen.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog BB, advokata Nenada Spasojevića se ukazuje da su pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz odredbe člana 439. tačka 2) ZKP uz obrazloženje da je primenjen zakon koji se ne može primeniti s`obzirom da su prvostepeni i drugostepeni sud radnju okrivljenog kvalifikovali u skladu sa članom 33. KZ kao saizvršilaštvo, umesto u skladu sa članom 35. KZ kao pomaganje. U redovnom krivičnom postupku niti prvostepeni niti drugostepeni sud nisu dali razloge da radnja okrivljenog BB predstavlja „bitan“ doprinos izvršenju krivičnog dela već se govori o „konkretnom“ doprinosu izvršenja krivičnog dela što svakako nije dovoljno da bi postojalo saizvršilaštvo. Tokom postupka je utvrđeno da je okrivljeni BB čekao druge saokrivljene koji su od oštećenog oduzeli novac, prevezao ih sa lica mesta na drugu lokaciju čime je dao konkretan doprinos izvršenju krivičnog dela, s`tim da je on druge saoptužene vozio svega 50 m posle izvršenja krivičnog dela, dakle počeo je da ih vozi u trenutku kada je delo već bilo svršeno, a nakon „sudara“ ostali saoptuženi su napustili vozilo uzeli taksi i uputili se u ... . Odbrana nalazi da saizvršilaštvo podrazumeva preduzimanje druge radnje kojom se „bitno“ doprinosi izvršenju krivičnog dala, te da preduzeta radnja mora biti funkcionalno povezana sa delatnošću drugog učinioca, da je dopunjava na bitan, odlučujući način a ne takva da podupire izvršenje ili je obično olakšavanje izvršenja dela.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode, branioca okrivljenog, advokata Nenada Spasojevića, ocenjuje kao neosnovane.

Naime, nesporna je činjenica da kod saizvršilaštva preduzete radnje moraju objektivno imati osetan značaj za ostvarenje krivičnog dela i moraju biti u tesnoj vezi sa radnjom izvršenja. Izvršilac krivičnog dela je svaki okrivljeni koji na bazi sporazuma o podeli uloga u zajedničkom izvršenju dela ostvaruje svoj deo u procesu izvršnja dela koji mu je dodeljen, pri čemu samo izvršenje dela hoće kao svoje i kao zajedničko.

Iz spisa predmeta, izreke prvostepene presude, proizlazi da je okrivljeni GG predočio ostalim okrivljenima AA, DD i BB da oštećeni VV, sa kojim radi kao ..., sa sobom uvek nosi veliku količinu novca, te je predložio ostalim okrivljenima da sačekaju oštećenog ispred zgrade u kojoj živi u ... i oduzmu mu taj novac što su okrivljeni prihvatili, te su okrivljeni AA, DD i GG autobusom došli u ... kako bi im GG pokazao zgradu u kojoj živi oštećeni nakon čega je okrivljeni GG otišao do automobila u kome ga je sačekao okrivljeni BB na udaljenosti od 300 m od zgrade oštećenog, pa su u momentu kada je oštećeni ulazio u zgradu 24.12.2018. godine oko 02.00 časova, po utvrđenoj raspodeli uloga oštećenom pritrčali prvo okrivljeni AA koji mu je stavio ruku preko usta i oborio ga na zemlju, a zatim i DD koji ga je snažno zamahnutom šakom stisnutom u pesnicu udario u predelu lica a okrivljeni AA mu je iz prednjeg desnog džepa farmerki oduzeo sav novac, nakon čega su pobegli na dogovoreno mesto do ... ulice gde su ih u vozilu čekali okrivljeni BB i okrivljeni GG, nakon čega su započeli udaljavanje sa lica mesta. Dakle, iz svega napred izloženog pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da su okrivljeni postupali na osnovu prethodnog dogovora, prema unapred podeljenim ulogama i prema planu organizovanog delovanja u izvršenju predmetnog krivičnog dela pri čemu su preduzete radnje svakog od okrivljenih imale osetan značaj za ostvarenje krivičnog dela. Dakle, u redovnom krivičnom postupku je na radnje okrivljenog BB, utvrđene u zakonito sprovedenom postupku, pravilno primenjen zakon kada su iste kvalifikovane kao razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika. Iz navedenih razloga su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog, advokata AA da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu zakona - odredba člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, podnetim zahtevom branioca okrivljenog BB, advokata Nenada Spasojevića se ukazuje izričito numerički, i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) u vezi sa članom 56. i članom 57. stav 1. tačka 3) te članom 45. stav 3. KZ uz navođenje detaljnih razloga da je odlukom o krivičnoj sankciji izrečenoj osuđenom BB povređen zakon.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da ukazivanje na nepravilnu odluku o krivičnoj sankciji na način kako je to učinjeno podnetim zahtevom u vezi sa odredbom člana 56, člana 57. i člana 53. KZ predstavlja ukazivanje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, pa je podneti zahtev, u navedenom delu, ocenjen kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jasmine Živić je nedozvoljen.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom člana 483. stav 3. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 74. ZKP određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP određeno je da u tim procesnim slučajevima - kao u članu 74. ZKP, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca po službenoj dužnosti, za dalji tok postupka, mu postavlja javni tužilac ili predsednik suda.

Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, je jasno opredeljeno do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, kao i branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, a što je u konkretnom slučaju, u odnosu na okrivljenog AA, imajući u vidu odredbu člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP „ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna - od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka“.

Kako je u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom AA pravnosnažno okončan, a zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac koji ga je po službenoj dužnosti branio do pravnosnažnog okončanja postupka koji se prema okrivljenom vodio zbog krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje je propisana kazna zatvora od tri do 15 godina, to ovaj branilac (iz člana 76. ZKP) iz iznetih razloga, imajući u vidu odredbu člana 483. stav 3. ZKP, ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je njegov zahtev ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                      Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić