Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 30/23 od 03.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, a presuda Osnovnog suda u Despotovcu K 112/19 od 27.12.2022. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljene AA, advokat Dejan Obradović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, dok iz obrazloženja zahteva proizlazi povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude u smislu navoda iznetih u zahtevu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (u smislu člana 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA, advokat Dejan Obradović, u podnetom zahtevu ističe da okrivljena nije postupala u nameri omalovažavanja privatne tužilje, ni svojim postupcima, ni inkriminisanim rečima koje su tom prilikom izgovorene, odnosno nije bilo namere okrivljene da privatnu tužilju uvredi. Branilac ističe da namera omalovažavanja ulazi u pojam bića krivičnog dela i kao takva mora biti obuhvaćena izrekom presude, jer u suprotnom, nema krivičnog dela uvrede iz člana 170. st.1. KZ. Branilac je istakao da reči koje je okrivljena uputila privatnoj tužilji nisu izrečene u cilju vređanja dostojanstva, niti u nameri omalovažavanja, već radi zaštite svojih imovinskih prava i interesa, čime su ispunjeni uslovi za isključenje postojanja krivičnog dela uvreda u smislu člaan 170. stav 4. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ čini onaj ko uvredi drugog.

Po oceni ovoga suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljene AA, datom u izreci prvostepene presude, navedene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom. Izreka pravnosnažne presude sadrži kako objektivna obeležja, u odnosu na radnju izvršenja, (...u prostorijama Javnog beležnika VV, uvredila privatnu tužilju BB iz ... na taj način što ju je ošamarila po licu, a zatim joj rekla „evo ti ... kuća“) tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljene, usmeren na izvršenje krivičnog dela u pitanju.

U navedenoj situaciji namera omalovažavanja iako nije eksplicitno sadržana u biću krivičnog dela uvreda, ulazi u njen pojam i u konkretnom slučaju, kao subjektivni element krivičnog dela, proizilazi iz preduzete radnje opisane u izreci presude – najpre šamara koji je realna uvreda, kao i načina izražavanja i sadržine upućenih reči –verbalne uvrede, pa samim tim izreka presude sadrži sve elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Imajući navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom branioca okrivljene neosnovano ukazuje.

Pored toga, branilac okrivljene u obrazloženju zahteva ističe protivrečnost izreke presude, čime ukazuje na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Branilac dalje ističe pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, kontradiktornost u iskazima saslušanih svedoka i pisanih dokaza, te daje sopstvenu analizu činjenica i okolnosti o kojima se po navodima odbrane prvostepeni i drugostepeni sud nisu izjasnili, čime u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, odnosno ističe povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Međutim, kako bitna povreda odredaba krvičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni povreda člana 440.ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                          Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić