Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-18/21 od 03.03.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Radeta Lešića i njegovog branioca, a presuda Višeg suda u Somboru K 25/20 od 02.12.2020. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Radeta Lešića, advokat Slobodan Milutinović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona i povrede prava na odbranu okrivljenog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude ukine, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da delo za koje je okrivljeni Rade Lešić oglašen krivim nije krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5. Krivičnog zakonika (KZ), već je reč o dva krivična dela, odnosno o krivičnom delu ubistvo i krivičnom delu krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, s obzirom da se po braniočevim navodima namera prisvajanja novca kod okrivljenog pojavila nakon lišenja života oštećenog. Naime, osporavajući pravnu kvalifikaciju dela koje je okrivljenom stavljeno na teret i za koje je okrivljeni oglašen krivim, branilac navodi da je izrekom prvostepene presude utvrđeno da je subjektivni element u pogledu pribavljanja imovinske koristi kod okrivljenog postojao nakon izvršenja ubistva, ali ipak okrivljenog oglašava krivim za teško ubistvo iz koristoljublja iz člana 114. stav 1. tačka 5. KZ, u kom slučaju bi subjektivni element kao kvalifikatorna okolnost morao da postoji pre lišenja života oštećenog. Na taj način, iako branilac numerički ne ukazuje na povredu zakona koja je učinjena donošenjem pobijanih presuda, očigledno je da se zahtevom ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovani iz sledećih raloga:

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni Rade Lešić u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude „u stanju alkoholne opijenosti lišio života AA iz ..., iz koristoljublja, tako što je došao u dvorište kuće oštećenog u ulici ... broj .., gde je zatekao oštećenog i uzeo metalnu šipku i sa istom krenuo u unutrašnjost kuće za oštećenim, nakon čega je sa navedenom šipkom u trpezariji kuće zadao oštećenom trideset udaraca u predelu glave, pet udaraca u predelu podlaktica i tri udarca u predelu leđa, a na način da je oštećenom prvo naneo povrede u predelu podlaktice i čeonog temena i temene regije, dok je oštećeni stajao, usled kojih je oštećeni pao na pod i ležao, a nakon toga povrede u predelu leđa i potiljačne i temeno-potiljačne regije koje su dovele do višestrukih preloma kostiju krova lobanje i razaranja tkiva velikog mozga i do gubitka svesti i smrti oštećenog, da bi okrivljeni nakon toga u nameri da prisvoji novac oštećenog, posekao kaiš torbice koju je oštećeni imao kod sebe i držao je oko vrata i iz iste protivpravno prisvojio tačno neutvrđenu količinu novca i udaljio se iz kuće oštećenog“ čime je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5. Krivičnog zakonika.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi branioca da iz izreke prvostepene presude proizilazi da je namera prisvajanja novca kod okrivljenog nastala tek nakon što je oštećenog lišio života, dok u obrazloženju stoji da je ubistvo učinjeno u nameri protivpravnog oduzimanja novca od oštećenog, a što je isticano i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3 pasus 2 obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP. Naime, zakonski elementi bića krivičnog dela teško ubistvo, a ne drugih krivičnih dela jasno proizilaze iz spisa predmeta i to da je okrivljeni kritičnom prilikom iz koristoljublja izvršio ubistvo, te je nesumnjivo reč o jedinstvenoj radnji gde je izvršenje ubistva i oduzimanje novca jedinstveni životni događaj obuhvaćen planom i umišljajem okrivljenog, a okolnost da je u izreci navedeno da je „nakon toga, u nameri da prisvoji novac oštećenog posekao kaiš torbice koju je imao kod sebe“ sud zapravo samo određuje vremenski sled preduzetih radnji u okviru jednog umišljaja.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nižestepenim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao da je pobijanim presudama okrivljenom povređeno pravo na odbranu na taj način što su odbijeni dokazni predlozi odbrane da se saslušaju svedoci na okolnost karaktera ličnosti sada pokojnog oštećenog i da se dodatno saslušaju veštaci radi davanja odgovora na pitanja odbrane. Ovakvim navodima branioca iznetim u zahtevu suštinski se polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda u vezi zaključka o opravdanosti izvođenja pojedinih dokaza i iznosi sopstvena ocena izvedenih dokaza, te se pravnosnažne presude pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP).

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP i 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić