Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 571/2023
28.06.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Milene Rašić, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Vladana Mijailovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću K 447/21 od 27.04.2022. godine i Višeg suda u Šapcu Kž1 329/22 od 21.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 28. juna 2023. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vladana Mijailovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću K 447/21 od 27.04.2022. godine i Višeg suda u Šapcu Kž1 329/22 od 21.03.2023. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postuku, dok se isti zahtev u ostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću K 447/21 od 27.04.2022. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, za koje delo mu je primenom odredaba članova 64, 65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 7 meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Istom presudom, na osnovu odredaba članova 48, 50. i 51. KZ okrivljeni je osuđen na novčanu kaznu kao sporednu, u iznosu od 30.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude, a koja će se u slučaju nenaplativosti zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.
Prema okrivljenom AA je na osnovu člana 176. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u vezi člana 87. KZ izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, tako što mu je privremeno oduzeto 42 litre goriva „Evro-dizel“ u korist države.
Okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude.
Presudom Višeg suda u Šapcu Kž1 329/22 od 21.03.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Vladana Mijailovića, a presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću K 447/21 od 27.04.2022. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Vladan Mijailović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postpuka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, povrede člana 16. stav 5. ZKP i povede odredaba člana 176. stav 1, 2. i 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati sudu na ponovni postupak i odlučivanje.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da krivično delo nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji čini onaj ko stavlja u promet, odnosno onaj ko prodaje proizvode koji nisu posebno obeleženi propisanim kontrolnim akciznim markicama u skladu sa Zakonom, dok samo nabavljanje takvih proizvoda nije krivično delo. Prema navodima zahteva, iz činjeničnog stanja opisanog u optužnom aktu ne proizilazi da je okrivljeni gorivo stavio u promet, odnosno da je isto prodavao, tako da nedostaje jedno od bitnih obeležja predmetnog krivičnog dela.
Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:
Članom 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da nedozvoljen promet akciznih proizvoda čini onaj ko suprotno propisima koji regulišu oporezivanje akcizama, neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili ko nabavlja radi prodaje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet proizvode koji se u skladu sa zakonom smatraju akciznim proizvodima.
Prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni AA je dana 24.02.2021. godine, u uračunljivom stanju, suprotno propisima koji regulišu oporezivanje akcizama, i to odredbi člana 9. Zakona o akcizama, nabavio radi dalje prodaje, te stavljao u promet i držao 42 litre goriva „Evro-dizela“, koji proizvod se shodno članu 2. Zakona o akcizama smatra akciznim proizvodom, na način i u mestu bliže opisanim u izreci presude, pri čemu je bio svestan svoga dela, zabranjenosti istog i hteo njegovo izvršenje.
U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog, suprotno navodima zahteva, stiču se sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, zbog kog je okrivljeni AA oglašen krivim, a iz kog razloga su navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.
Navodi branioca da je u konkretnom slučaju okrivljeni predmetno gorivo nabavljao radi lične upotrebe u funkcionisanju domaćinstva, po oceni ovoga suda, predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama, a što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, iz kog razloga je podneti zahtev u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.
Kako ni povreda zakona iz člana 16. stav 5. ZKP, niti bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, na koje branilac takođe ukazuje u podnetom zahtevu, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.
Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 439. tačka 1) ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Za Predsednika veća-sudija
Snežana Medenica, s.r. Milena Rašić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić