.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 571/2025
06.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog podnetom protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Vrbasu Kv 419/24 od 11.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 06.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Vrbasu Kv 419/24 od 11.12.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu Kv 419/24 od 11.12.2024. godine preinačene su u pogledu kazne pravnosnažne presude Osnovnog suda u Vrbasu K 45/23 od 22.08.2023. godine, kojom je okrivljeni AA osuđen zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i presuda Osnovnog suda u Somboru K 313/24 od 06.09.2024. godine kojom je okrivljeni AA zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca, tako što je okrivljeni AA osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 7 meseci u koju se uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po označenim presudama.
Protiv navedene pravnosnažne presude zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je okrivljeni, zbog povrede zakona iz člana 103. i 105. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom Vrhovnom sudu da „presudu Osnovnog suda u Vrbasu Kv 419/24 pogleda i uvidi nepravdu“.
Vrhovni sud je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta i našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac (sada Vrhovni), okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni zahtev za zaštitu zakonitosti podneo lično, na šta po zakonu nije ovlašćen, Vrhovni sud je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog nedozvoljen.
Iz svega izloženog, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća – sudija
Marija Ribarić,s.r. Miroljub Tomić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
