Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente koji čine opšta obeležja krivičnog dela vezano za pojam krivice u smislu člana 22. KZ, odnosno da ne sadrži komponentu krivice koja se odnosi na postojanje svesti kod okrivljenog da je njegovo delo zabranjeno a sledstveno tome, imajući u vidu odredbu člana 14. stav 2. KZ, u konkretnom slučaju nema ni krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice. Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da je za krivicu potreban umišljaj, a da priroda krivičnog dela ukazuje da je reč o direktnom umišljaju.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude, proizlazi da je okrivljeni AA, kritičnom prilikom u zajedničkoj kući u stanju uračunljivosti i sa umišljajem, pretio bivšoj supruzi BB da će napasti na njen život i telo i time ugrozio spokojstvo i telesni integritet člana svoje porodice, na taj način što je došao do prizemnog dela kuće gde boravi, nogom udario u vrata na spratnom delu kuće gde živi oštećena, zahtevajući da mu otvori vrata, što ista nije učinila, nakon čega joj je pretio da će je zaklati, ubiti i odrobijati, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje.

Po nalaženju ovoga suda, iako je tačan navod zahteva branioca okrivljenog da u izreci prvostepene presude u činjeničnom opisu krivičnog dela nije izričito navedeno da je okrivljeni bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, neunošenje formalne sadržine ovog elementa krivice u izreku ne ukazuje da kod okrivljenog nije postojala svest o protivpravnosti dela, odnosno da nema krivice okrivljenog za predmetno krivično delo. Ovo tim pre ako se ima u vidu da je okrivljeni sam naveo da je već odgovorao za krivično delo nasilje u porodici koji postupak je okončan primenom instituta oportuniteta, iz čega proizlazi da je znao da je delo zabranjeno.

Kako iz objektivnih činjenica i okolnosti označenih u izreci koje se odnose na radnju izvršenja okrivljenog koja se sastoji u ugrožavanju spokojstva i telesnog integriteta člana svoje porodice upućivanjem pretnji oštećenoj da će napasti na njen život i telo, tako i iz opisa subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu – da je postupao u stanju uračunljivosti, da je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, proizlazi da je okrivljeni postupao sa direktnim umišljajem koji, po oceni ovoga suda u sebi sadrži i svest o zabranjenosti preduzetih radnji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u radnjama okrivljenog AA, opisanim u izreci prvostepene presude stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo i da je pobijanim presudama na njegovu štetu povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane pravnosnažne presude donete i uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali istaknutu povredu zakona ne konkretizuje.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

S obzirom na to da se u obrazloženju zahteva branioca okrivljenog AA ne navodi u čemu se sastoji istaknuta povreda zakona, a kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to je ocenjeno da zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić