-čime bi izvršila krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku K 404/19 od 01.07.2020. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je obavezana da plati po pravnosnažnosti presude u 5 jednakih mesečnih rata, najkasnije do svakog 21.-og u mesecu, i određeno da ako to ne učini, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom, obavezana je okrivljena AA da na ime paušala plati sudu iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, da oštećenom VV plati troškove na ime zastupanja od strane punomoćnika, kao i da sudu plati troškove na ime zastupanja punomoćnika koji je maloletnom BB postavljen po službenoj dužnosti, rešenjem predsednika suda, a da će se o visini ovih troškova naknadno odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 120/20 od 01.10.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, pa je presuda Osnovnog suda u Čačku K 404/19 od 01.07.2020. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Ivan Ćalović, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odluku i suđenje prvostepenom sudu, s tim da se novi postupak održi pred izmenjenim većem, ili da pobijane presude preinači u celini, tako što će okrivljenu osloboditi od otpužbe, a da troškovi postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda ili državnog organa koji je inicirao i vodio krivični postupak, a da branilac okrivljene bude obavešten o sednici veća shodno članu 488. stav 2. ZKP.

Nakon što je primerak primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP).

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta zajedno sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je osnovan.

Osnovano branilac okrivljene AA u zahtevu navodi da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje je okrivljena oglašena krivom nije krivično delo.

Odredbom člana 18. stav 1. KZ propisano je da nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja, stavom 2. istog člana propisano je da je delo malog značaja, ako stepen krivice nije visok, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije, a stavom 3. istog člana, da se odredbe stava 1. i 2. ovog člana mogu primeniti na krivična dela za koje je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna.

Odredbom člana 4. stav 1. KZ propisano je da su krivične sankcije i kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere, a stavom 2. istog člana da je opšta svrha propisivanja i izricanja krivičnih sankcija suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom.

Odredbom člana 22. stav 1. KZ propisano je da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan ili je mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno, a stavom 2. istog člana propisano je da je krivično delo učinjeno sa krivicom i ako je učinilac postupao iz nehata, ukoliko zakon to izričito predviđa.

Odredbom člana 191. stav 3. KZ za učinioca ovog krivičnog dela zaprećena je novčana kazna ili zatvor do 2 godine.

Iz izreke prvostepene presude kojom je okrivljena AA oglašena krivom proizilazi da je okrivljena krivično delo učinila u uračunljivom stanju, sa direktnim umišljajem i da je bila svesna da je njeno delo zabranjeno. U presudi su opisane okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno - da je okrivljena AA, svoga sina koji joj je pravnosnažnom presudom poveren na vršenje samostalnog roditeljskog prava, odvela u ... na 7 dana i na taj način onemogućila održavanje ličnih odnosa sina sa ocem (bivšim suprugom okrivljene) tri puta po 2 sata, čime se odstupilo od modela viđanja deteta sa ocem koji je određen pravnosnažnom presudom, a otac – oštećeni VV nije bio saglasan, što i proizilazi iz njihove komunikacije koju su obavljali putem SMS poruka i o čemu je okrivljena obavestila i Centar za socijalni rad.

Zaštitni objekat krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica je brak i porodica, a posledica krivičnog dela iz člana 191. stav 3. KZ je sprečavanje maloletnog lica u ostvarivanju svog prava na održavanje ličnih odnosa sa roditeljima, koje je regulisano odlukom nadležnog organa.

Okrivljena AA je oglašena krivom da je onemogućila izvršenje sudske odluke koja uređuje način održavanja ličnih odnosa njenog sina sa njegovim ocem – sa direktinim umišljajem. Okolnosti događaja – stalna komunikacija sa ocem deteta uz uključenost Centra za socijalni rad u dogovoru oko odlaska na odmor u ..., te sama vremenska ograničenost radnje izvršenja-na nedelju dana, ukazuju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda da stepen krivice okrivljene nije visok.

Pri oceni stepena krivice mora se imati u vidu primarni interes deteta koje je pasivni subjekat krivičnog dela. U konkretnoj situaciji se radi o bolesnom detetu, pa se i postupanje okrivljene mora ceniti u okviru motiva oporavka deteta odlaskom u ... . Odlazak na samo nedelju dana – na oporavak i odmor, te povratak po unapred utvrđenom planu, kada se i nastavlja redovno viđanje sa ocem, ukazuje da je neviđanje oca sa detetom bilo privremeno i kratkotrajno, te da posledica u vidu nastanka nemogućnosti izvršenja sudske odluke – nije nastupila.

Iz napred navedenih razloga po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju ni opšta svrha krivičnih sankcija propisana članom 4. stav 2. KZ – suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom ne zahteva izricanje krivične sankcije prema okrivljenoj AA, jer su okolnosti i način izvršenja dela takvi da su i samim vođenjem krivičnog postupka prema okrivljenoj postignuti ciljevi specijalne i generalne prevencije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iako radnje okrivljene AA opisane u izreci prvostepene presude kojom je oglašena krivom sadrži obeležja krivičnog dela, imajući u vidu da stepen krivice okrivljene nije visok, da su štetne posledice neznatne i da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije, a da je okrivljena oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela za koje je zaprećena novčana kazna ili zatvor do 2 godine, u konkretnom slučaju radi se o delu malog značaja, jer su ispunjeni svi uslovi propisani odredbom člana 18. KZ.

Iz navedenih razloga, s obzirom da se u konkretnom slučaju, ne radi o krivičnom delu, Vrhovni kasacioni sud je, usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca ove okrivljene preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu i okrivljenu oslobodio od optužbe da je izvršila krivčično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ, a na osnovu člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 18. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a u smislu odredbe člana 265. stav 1. ZKP.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                               Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić