U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Burhana Šaćiri, zbog krivičnog dela obljuba sa detetom u produženju iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Burhana Šaćiri - advokata Jelene Živin, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Zrenjaninu 4K.23/22 od 18.04.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 568/23 od 08.11.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 07.02.2024. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Burhana Šaćiri - advokata Jelene Živin, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Zrenjaninu 4K.23/22 od 18.04.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 568/23 od 08.11.2023. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu 4K.23/22 od 18.04.2023. godine okrivljeni Burhan Šaćiri je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela obljuba sa detetom u produženju iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ i krivičnog dela vanbračna zajednica sa maloletnikom iz člana 190. stav 1. KZ, pa su mu za navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ kazna zatvora u trajanju od 5 godina, a za krivično delo iz člana 190. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 2 meseca, te je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i 1 (jedan) mesec.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu iznos od 156.855,00 dinara, a sudu iznos od 137.947,64 dinara, te da na ime paušala plati sudu iznos od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni je obavezan i da naknadi troškove nastale pred Višim sudom u Zrenjaninu na ime angažovanja branioca po službenoj dužnosti okrivljenog i na ime angažovanja punomoćnika po službenoj dužnosti maloletne oštećene, a o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjima po pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 568/23 od 08.11.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu i branioca okrivljenog Burhana Šaćiri - advokata Jelene Živin, pa je u celosti potvrđena presuda Višeg suda u Zrenjaninu 4K.23/22 od 18.04.2023. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog Burhana Šaćiri - advokat Jelena Živin, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da u skladu sa članom 492. ZKP ukine obe pobijane presude i predmet vrati nadležnom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog Burhana Šaćiri osloboditi od optužbe za krivično delo obljuba sa detetom u produženju iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ i krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom iz člana 190. stav 1. KZ.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog Burhana Šaćiri kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz stava 4. člana 485. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 29. KZ. Ovo imajući u vidu da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da u konkretnom slučaju postoji osnov za isključenje postojanja krivičnih dela koja se okrivljenom stavljaju na teret i za koja je oglašen krivim, obzirom da na strani okrivljenog u odnosu na ova dela postoji pravna zabluda. Po stavu branioca, kod okrivljenog nije postojala svest o tome da čini krivična dela - svest o protivpravnosti, jer okrivljeni nije znao, niti je mogao da zna da su njegova dela zabranjena, obzirom da je okrivljeni smatrao da postoje specifične okolnosti koje njegove radnje i ponašanje čine dozvoljenim, a to je pre svega pripadnost i njega i maloletne oštećene AA romskoj zajednici i njihovo odrastanje i druženje isključivo sa pripadnicima romske populacije u romskom naselju „...“ u ..., a u kojoj zajednici je tradicionalna vrednost i običajno pravo da mladi Romi stupaju u brak veoma rano i zasnivaju porodice.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog Burhana Šaćiri - advokata Jelene Živin, te su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Zrenjaninu 4K.23/22 od 18.04.2023. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na stranama 3 i 4 drugostepene presude KŽ1 568/23 od 08.11.2023. godine izneo razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Odredbom člana 29. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi. Stavom 2. istog člana je propisano da je pravna zabluda neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te imajući pri tome u vidu da prema podacima u spisima predmeta i iz pobijanih pravnosnažnih presuda, a posebno podacima vezanim za svojstva i karakteristike ličnosti okrivljenog Burhana Šaćiri, i po nalaženju Vrhovnog suda, proizilazi da se u konkretnom slučaju ne radi o neotklonjivoj pravnoj zabludi na strani okrivljenog, to se sledstveno tome kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u kojima ukazuje da u konkretnom slučaju postoji osnov za isključenje postojanja krivičnog dela jer na strani okrivljenog postoji pravna zabluda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Burhana Šaćiri u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da je izreka pobijane presude nerazumljiva, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da je izreka pobijane presude protivrečna kako sama sebi, tako i datim razlozima u presudi, te da u obrazloženju presude nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a i oni razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda prestavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Osim toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da sud tokom postupka nije na potpun i nesumnjiv način utvrdio činjenično stanje i da nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo obljuba sa detetom u produženju iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61 KZ, obzirom da iz odbrane okrivljenog, koja je potvrđena kako iskazom maloletne oštećene tako i iskazima svih ostalih ispitanih svedoka, proizilazi da je oštećena na svoju inicijativu i svojom slobodnom voljom stupila u emotivnu vezu sa okrivljenim koji joj je prvi komšija, te da je uz blagoslov svojih roditelja prešla da živi kod okrivljenog i u toj vanbračnoj zajednici je iz ljubavi rođeno zajedničko dete, a krivični postupak protiv okrivljenog je pokrenut kada su njih dvoje otišli u Centar za socijalni rad u ... kako bi prijavili rođenje deteta, te se dalje ističe i da nije na nesumnjiv način utvrđena okolnost tačnog vremena prvog seksualnog čina između okrivljenog i oštećene, posebno imajući u vidu da je oštećena dete rodila sa 14 godina i 9 meseci, a koja okolnost bi se mogla utvrditi njihovim ponovnim saslušanjem, a branilac pri tome osporava nalaz i mišljenje veštaka psihijatra u delu u kojem veštak navodi da je okrivljeni u kontaktu sa brojnim osobama koje ne pripadaju romskoj populaciji mogao da uoči da je društveno neprihvatljivo i zabranjeno da se mladići žene devojčicama, kao i mišljenje veštaka psihijatra dr Andree Martinović koje je ona dala na glavnom pretresu ispred tima veštaka i to vezano za razliku u telesnoj zrelosti između okrivljenog i maloletne oštećene. Iznetim navodima branioca okrivljenog se po nalaženju ovoga suda nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja od strane nižestepenih sudova i pogrešne ocene izvedenih dokaza.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene izvedenih dokaza, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Burhana Šaćiri - advokata Jelene Živin, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić