Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 342/23 od 31.08.2023. godine, u stavu prvom izreke, usvojena je žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Despotovcu i preinačena presuda Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica Svilajnac K 30/21 od 13.04.2023. godine, u delu izreke pod tačkom 2. i 3, kao i u delu izreke pod tačkom 1. u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 280. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci i zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave u saizvršilaštvu iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) meseci, pa je zadržavajući kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog AA osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora, koje ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Oštećeni VV je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak. Okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka i da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, dok će o visini troškova nastalih pred sudom pravnog leka odlučiti drugostepeni sud posebnim rešenjem, a o visini ostalih troškova prvostepeni sud posebnim rešenjem. Istom presudom, u stavu drugom izreke, žalbe branioca okrivljenog i punomoćnika oštećenog VV su odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena, dok je u delu izreke pod tačkom 4. prvostepena presuda ostala neizmenjena.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 17/23 od 18.12.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Despotovcu i branioca okrivljenog AA, a presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 342/23 od 31.08.2023. godine potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 342/23 od 31.08.2023. godine i Kž3 17/23 od 18.12.2023. godine zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Stanojević, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i „ukine presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 342/23 od 31.08.2023. godine i Kž3 17/23 od 18.12.2023. godine“.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nikole Stanojevića, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Stanojević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Prema navodima zahteva, u radnjama okrivljenog AA nema obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 280. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašen krivim, niti bilo kog drugog krivičnog dela jer okrivljeni nema svojstvo odgovornog lica. U tom smislu, u zahtevu se ističe da su u okviru blanketne dispozicije krivičnog dela iz člana 280. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pogrešno primenjene odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. U izreci pobijane presude dugostepenog suda, navodi se da je okrivljeni kao odgovorno lice, direktor u proizvodnom pogonu, i pored činjenice da je shodno odredbi člana 9. Zakona o bezbednosti zdravlja na radu preneo kao poslodavac svoje obaveze i odgovornosti na drugo lice GG, kao poslodavac propustio da postupi po propisima o tehničkim pravilima i merama o zaštiti na radu propisanih Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i to odredbama člana 13, 15 stav 1. tačka 2), 4), 5), 7) i 10), člana 23, 27. i 28. kao i odredbama člana 3, 11, 22, 33. i 34. Pravilnika o posebnim merama pri mehaničkoj obradi drveta i sličnih materijala. Takav način određivanja odgovornog lica i dovođenje u uzročno posledičnu vezu radnji odgovornog lica sa povredom oštećenog, prema navodima zahteva, potpuno je neprihvatljiv jer je za propuste u preduzimanju mera zaštite na radu u preduzeću „... Trejd“ doo Svilajnac, isključivo odgovorna GG, diplomirani ... Preduzeće „.. Trejd“ je na osnovu odredbe člana 37. Zakona o bezbednosti zdravlja na radu, odredilo Institut za bezbednost iz Novog Sada za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, nakon čega je odlukom preduzeća „... Trejd“, kao lice zaduženo za obavljanje tih poslova ispred Instituta određena GG. Prema navedenoj odluci, GG je bila dužna da preduzima sve mere propisane odredbom člana 40. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koje predstavljaju poslove navedene u izreci presude drugostepenog suda. Drugostepeni sud okrivljenog AA, kao direktora i zakonskog zastupnika preduzeća „... Trejd“, izjednačava sa poslodavcem, što prema navodima zahteva okrivljeni nije jer iz odredbe člana 4. stav 1. tačka 3) Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavac može biti samo pravno lice, a to je u konkretnom slučaju preduzeće „... Trejd“.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 2. Krivičnog zakonika, propisuje da će se kazniti odgovorno lice u rudniku, fabrici, radionici, na gradilištu ili na drugom mestu rada koje ne postavi zaštitne uređaje ili ih ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite na radu i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.

Krivičnim delom teška dela protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. Krivičnog zakonika propisani su kvalifikovani oblici krivičnih dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, među kojima i krivičnog dela iz člana 280. stav 2. usled kog je nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera.

Prema odredbi člana 4. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“ broj 101/2005, 91/2015, 113/2017 (drugi zakon)), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, poslodavac jeste domaće ili strano pravno lice, odnosno fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica: (1) kao poslodavac u smislu ovog zakona smatra se i fizičko lice koje po bilo kom pravnom osnovu obezbeđuje posao zaposlenom, izuzimajući lice, koje posao obezbeđuje u domaćinstvu i nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji obavljaju posao sa članovima porodičnog poljoprivrednog domaćinstva u skladu sa propisima o poljoprivredi, (2) kao poslodavac smatra se i fizičko lice koje sa članovima svog porodičnog domaćinstva obavlja privrednu ili drugu delatnost. Odredbom člana 9. istog zakona, u stavu 2. propisano je da se poslodavac ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice.

Iz izreke pobijane presude drugostepenog suda, proizilazi da je okrivljeni AA, kao odgovorno lice, direktor u proizvodnom pogonu preduzeća „... Trejd“ doo Svilajnac, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, propustio da postupi po propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite na radu propisanih Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i odredbama Pravilnika o posebnim merama zaštite na radu pri mehaničkoj obradi i preradi drveta i sličnih materijala, koji su bliže navedeni u izreci presude, i time izazvao opasnost po život i telo ljudi, na taj način što je bez sprovedenih mera i radnji koje je bio dužan da preduzme u skladu sa navedenim propisima, zaposlenima dao na upotrebu kružnu testeru bez oznake o proizvođaču za koju je znao da je prethodno tokom transporta bila oštećena i na kojoj nisu bile primenjene posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu jer nije imala razdvojni klin, dok rezni alat nije bio opremljen zaštitnom napravom ili uređajem lista kružne testere, koji sprečavaju pristup području opasnosti radi zaustavljanja opasnog kretanja reznog alata pre nego što dođe u područje opasnosti, iako je bio svestan da postupajući na taj način može da izazove opasnost za život i telo ljudi ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći da spreči, a do čega je došlo prilikom rada na kružnoj testeri od strane radnika VV, koji prethodno nije bio teorijski i praktično osposobljen za rad u preduzeću „... Trejd“, a kom je kružna testera prilikom obrade drveta u neposrednom dodiru desne ruke sa reznim alatom-listom kružne testere, zahvatila prste desne šake usled čega radnik, oštećeni VV, zadobio teške telesne povrede u vidu potpune traumatske amputacije drugog i četvrtog prsta desne šake, nepotpune (delimične) amputacije trećeg prsta desne šake i nagnječno-razdrenu ranu palca i malog prsta desne šake.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, u prethodno opisanim radnjama okrivljenog AA stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 280. stav 2. u vezi stava 1. KZ, odnosno subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i svesnog nehata okrivljenog i objektivna obeležja koja se odnose na radnju okrivljenog, kao odgovornog lica, koja se sastoji u nepostupanju po propisima o tehničkim pravilima i merama o zaštiti na radu propisanih Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i to odredbama člana 13, 15 stav 1. tačka 2), 4), 5), 7) i 10), člana 23, 27. i 28. kao i odredbama člana 3, 11, 22, 33. i 34. Pravilnika o posebnim merama pri mehaničkoj obradi drveta i sličnih materijala, i posledicu dela koja se sastoji u realizaciji konkretne opasnosti po život ili telo ljudi, što je u konkretnom slučaju, teška telesna povreda oštećenog VV.

Prema tome, svojstvo odgovornog lica, koje mora imati izvršilac predmetnog krivičnog dela, je u pogledu okrivljenog AA jasno navedeno i opisano u izreci presude drugostepenog suda, uz navođenje blanketnih dispozicija propisa koje je kao odgovorno lice propustio da primeni, uz koje je navedena i odredba člana 9. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“ broj 101/2005, 91/2015, 113/2017) iz koje proizilazi obaveza i odgovornost okrivljenog u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu, čijim pravilnim tumačenjem se bavio trećestepeni sud prilikom odlučivanja o redovnom pravnom leku i o tome u svojoj odluci izneo jasne i argumentovane razloge.

Po nalaženju Vrhovnog suda, a suprotno navodima zahteva, iz opisa svojstva okrivljenog AA, u izreci presude drugostepenog suda, kao odgovornog lica-direktora u proizvodnom pogonu preduzeća „... Trejd“ doo Svilajnac, koji se shodno odredbi člana 9. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice, u konkretnom slučaju na GG, proizilazi i njegovo svojstvo poslodavca, u smislu odredbe člana 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kojim je između ostalog, kao poslodavac određeno i fizičko lice, a samim tim i njegova obaveza i odgovornost da primeni propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Shodno navedenom, nalazeći da činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni AA, između ostalog, oglašen krivim sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 280. stav 2. u vezi stava 1. KZ, kako su to pravilno zaključili drugostepeni i trećestepeni sud, Vrhovni sud ocenjuje da donošenjem pobijanih presuda nije povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Nikole Stanojevića, neosnovani.

U preostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Stanojević, osporava ocenu dokaza i činjenična utvrđenja nižestepenih sudova i na taj način suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP u čije razmatranje se Vrhovni sud nije upuštao obzirom da povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nikole Stanojevića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković