Pored ovoga, prema okrivljenom je na osnovu odredbe člana 246. stav 8. i člana 87. Krivičnog zakonika izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta, pa je od okrivljenog oduzeta opojna droga „Cannabis“ (konoplja) upakovana u 2 PVC kese, koje se nalaze u jednoj PVC kesi bele boje, ukupne neto mase 47,82 grama, opojna droga „Cannabis“ (konoplja) upakovana u osam PVC paketića koji se nalaze u jednoj PVC kesi, ukupne neto mase 11,49 grama, kao i jedna vagica za precizno merenje sive boje, koji predmeti će se po pravnosnažnosti presude uništiti.

Istom presudom obavezan je okrivljeni da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, kao i da na ime troškova krivičnog postupka Višem sudu u Šapcu plati iznos od 38.577,80 dinara, a VJT u Šapcu iznos od 35.460,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 99/25 od 12.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Marka Vračevića i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Marka Vračevića, advokat Milan Latinović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika i istom, zbog tog krivičnog dela izrekne kaznu zatvora u kraćem trajanju, kao i da ga zbog krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Vračevića, je neosnovan.

Podnetim zahtevom branilac okrivljenog ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da nema elemenata krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru u radnjama koje su okrivljenom stavljene na teret, a koje su neprecizne u pogledu toga koju službenu dužnost su preduzimali oštećeni u smislu propisa kojim se uređuju ovlašćenja na preduzimanje iste, a koju je okrivljeni omeo kritičnom prilikom. Prema navodima zahteva postupanje okrivljenog kritičnom prilikom nije bilo podobno da omete policijske službenike, s obzirom da iz izreke presude proizilazi da je okrivljeni prvo počeo da trči, a zatim mu je upućena naredba da stane, ali ne i da je istom saopšten razlog – radi uručenja naredbe za pretres, pa kako takav vid neposlušnosti nijednom odredbom zakona nije sankcionisan, to je prema stavu branioca u konkretnom slučaju na radnje okrivljenog pogrešno primenjen krivični zakon i učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Radnja izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, alternativno je propisana i može se sastojati u pretnji napadom, pokušaju napada, napadu ili u ometanju na drugi način službenog lica, nadležnih organa iz člana 2. tog zakona u vršenju službene dužnosti.

Pored ovoga, članom 110. stav 4. Zakona o policiji propisano je da se otporom smatra svako suprotstavljanje zakonitim službenim merama i radnjama koje se, pored ostalog, može vršiti oglušivanjem i pasivnim otporom.

Prema činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci prvostepene presude, okrivljeni Marko Vračević, je u vreme i na mestu označenom u izreci presude, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela, čije je izvršenje hteo, na drugi način ometao službena lica – policijske službenike OKP PU Šabac u vršenju službene dužnosti – policijskih poslova otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela i obezbeđivanje dokaza, tako što dok se nalazio u dvorištu kuće u kojoj živi sa porodicom, nije postupio po naređenju policijskih službenika „Stani, policija“, koje mu je izdato radi uručivanja naredbe suda, kontrolisanja i eventualno obezbeđivanja dokaza, već je utrčao u kuću i zaključao vrata, pa je, nakon što je policijski službenik AA bezuspešno pokušavao da otvori ulazna vrata, a policijski službenik BB rukama gurnuo prozor .... i krenuo da ulazi kroz prozor u kuću, u kom trenutku je okrivljeni izašao iz kupatila, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni Marko Vračević preduzeo, sadrže objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. Prema tome, Vrhovni sud nalazi da celokupno ponašanje okrivljenog, koje je prethodno opisano, a ogleda se u bežanju i nepostupanju po izričitim naredbama ovlašćenih službenih lica, u kontekstu njihovog postupanja radi uručenja naredbe suda, nesumnjivo ima karakter ometanja ovlašćenih službenih lica na drugi način u obavljanju konkretne službene dužnosti, otkrivanja i rasvetljavanja krivičnog dela i obezbeđivanja dokaza, što predstavlja jednu od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Stoga su, suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog, u kojima se iznosi stav da u radnjama okrivljenog, nema zakonskih obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pored ovoga, u vezi sa krivičnim delom iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, branilac u podnetom zahtevu, ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodeći da je primenjen zakon koji se ne može primeniti, time što je okrivljeni oglašen krivim za delo za koje iz izreke pravnosnažne presude ne proizilaze obeležja krivičnog dela, na koji način navedenu povredu vezuje isključivo za povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, o kojoj je napred bilo reči i za koju je ovaj sud, s obzirom na sve napred izneto, našao da je neosnovano istaknuta.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog navodi da je pravnosnažnom presudom, povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, učinjena i u pogledu krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni takođe oglašen krivim. U vezi sa tim branilac navodi da je pravna kvalifikacija ovog krivičnog dela pogrešna, jer u radnjama opisanim u izreci, koje se odnose na to krivično delo, nema elemenata krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, već se radi o krivičnom delu neovlašćeno držanje opojne droge iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, imajući u vidu da iz izreke ne proizilazi da je okrivljeni predmetnu drogu držao radi dalje prodaje.

Odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Članom 246a stav 2. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje onog ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni u vreme i na mestu određenom u izreci presude neovlašćeno radi dalje prodaje držao jednu PVC kesu bele boje u kojoj su se nalazile dve PVC kese sa opojnom drogom „Cannabis“ (konoplja), ukupne neto mase 47,82 grama, kao i jednu PVC kesu u kojoj se nalazilo osam PVC paketića sa opojnom drogom „Cannabis“ (konoplja), ukupne neto mase 11,49 grama i jednu vagicu za precizno merenje....pri čemu osušeni delovi biljke „Cannabis“ sadrže psihoaktivnu kontrolisanu supstancu THC sa masenim udelom većim od 0,3%, a mogao je da shvati značaj svoga dela i mogao je da upravlja svojim postupcima, bio je svestan svoga dela, zabranjenosti istog i hteo je njegovo izvršenje.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog, iz kojih proizilazi da je okrivljeni neovlašćeno radi prodaje držao supstancu koja je proglašena za opojnu drogu, proizilaze sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim, pri čemu je jasno u izreci opisana namera okrivljenog da predmetnu opojnu drogu neovlašćeno drži radi prodaje, pa se samim tim ne može raditi o krivičnom delu iz člana 246a. stav 2. Krivičnog zakonika, kako to branilac okrivljenog, ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, neosnovano ističe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Po nalaženju Vrhovnog suda, ostali navodi branioca, kojima se polemiše sa razlozima pravnosnažnih presuda, predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i kao takvi nisu predmet preispitivanja u okviru za zaštitu zakonitosti, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega od strane ovog suda nisu razmatrani.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković