Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog R.V. u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažnim rešenjima Višeg suda u Subotici Kv.br.351/14 od 27.03.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 680/15 od 22.04.2015. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 4. stav 1. Zakona o amnestiji.

Naime, iz pobijanih rešenja proizilazi da je u predmetnom krivičnom postupku okrivljeni R.V. presudom Višeg suda u Subotici K.br.56/12 od 20.09.2012. godine (pravnosnažna dana 15.11.2012. godine) oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, te da je radi izdržavanja navedene zatvorske kazne prema okrivljenom raspisana poternica dana 10.05.2013. godine.

U obrazloženju pobijanog prvostepenog rešenja Višeg suda u Subotici se, kao razlog zbog čega nisu ispunjeni uslovi za primenu amnestije, navodi da iz spisa predmeta proizilazi da je za okrivljenim R.V. bila raspisana poternica po naredbi Osnovnog suda u Senti IK.br.116/13 od 10.05.2013. godine zbog nejavljanja na izdržavanje kazne zatvora, te da je isti po ovoj poternici lišen slobode u Republici Mađarskoj dana 30.07.2014. godine i u postupku ekstradicije iz Republike Mađarske u Republiku Srbiju preuzet i sproveden na izdržavanje kazne zatvora u trajanju od 3 godine, a što predstavlja apsolutnu smetnju za primenu amnestije u skladu sa članom 4. stav 1. Zakona o amnestiji. Istovetne razloge navodi i drugostepeni sud u pobijanom drugostepenom rešenju kada odbija kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog R.V. izjavljenu protiv prvostepenog rešenja, uz isticanje da sama okolnost da poternica nije bila na snazi (nije bila aktivna) u trenutku stupanja na snagu Zakona o amnestiji nije od značaja prilikom odlučivanja o primeni amnestije na okrivljenog.

Odredbom člana 4. stav 1. Zakona o amnestiji („Službeni glasnik RS“ broj 107/2012 od 09.11.2012. godine), koji je stupio na pravnu snagu dana 17.11.2012. godine, propisano je da amnestiji ne podležu pravnosnažno osuđena lica za koja je do dana stupanja na snagu ovog zakona naređeno izdavanje poternice zbog nejavljanja na izdržavanje kazne zatvora ili zbog bekstva sa izdržavanja kazne zatvora.

Polazeći od napred navedenog i citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanim pravnosnažnim rešenjima nije pravilno primenjena odredba člana 4. stav 1. Zakona o amnestiji, a kako se to osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog. Ovo, imajući u vidu da je u konkretnom slučaju za okrivljenim R.V. poternica zbog nejavljanja na izdržavanje kazne zatvora raspisana dana 10.05.2013. godine, a Zakon o amnestiji je stupio na snagu dana 17.11.2012. godine, dakle za okrivljenim je poternica raspisana više od 5 meseci nakon stupanja na snagu Zakona o amnestiji. Iz zakonske odredbe člana 4. stav 1. Zakona o amnestiji jasno proizilazi da amnestiji ne podležu pravnosnažno osuđena lica za koja je do dana stupanja na snagu ovog zakona naređeno izdavanje poternice zbog nejavljanja na izdržavanje kazne zatvora, pa je pogrešan pravni zaključak u pobijanim rešenjima da okrivljeni u svakom slučaju ne podleže amnestiji, kada je za njim raspisana poternica. Na taj način učinjena je povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 4. stav 1. Zakona o amnestiji, a kako to osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe branilac okrivljenog.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu sve navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.V. - advokata D.V. i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pravnosnažna rešenja Višeg suda u Subotici Kv.br.351/14 od 27.03.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 680/15 od 22.04.2015. godine i predmet vratio Višem sudu u Subotici na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                        Nevenka Važić,s.r.