Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1114/19 od 26.11.2019. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Vrbasu, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 430/17 od 13.09.2019. godine, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenoj Vesni Radoman Ulepić, na osnovu člana 80. i 85. KZ, izrekao i meru bezbednosti zabrane vršenja delatnosti i dužnosti – advokata, u trajanju od četiri godine, koja se računa od pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, dok je žalba branioca okrivljene Vesne Radoman Ulepić odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene Vesne Radoman Ulepić, advokat Vesna Stojković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP i člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem, te da shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao stranke, jer nije našao da bi njihovo prisustvo bilo od koristi za razjašnjenje stvari, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vesne Radoman Ulepić je neosnovan.

Branilac okrivljene Vesne Radoman Ulepić, pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP (član 37. stav 1. tačka 4) ZKP) navodima da je sudija u ovom krivičnom postupku postupala i kao sudija za prethodni postupak, zbog čega je morala biti izuzeta od vršenja sudijske dužnosti u predmetu Osnovnog suda u Vrbasu K 430/17, jer je u istom predmetu postupala kao sudija za prethodni postupak.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) – 4) ZKP, predviđeno je da su situacije u kojima se sudija morao izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom propisano je u tački 4) da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak.

Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč i na koju se branilac poziva u zahtevu, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom leku sudije koji se morao obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju sudija Jelena Kovačević je odmah po završetku istrage, a po prijemu predmeta K 430/17 u rad tražila izuzeće od vršenja sudijske dužnosti i ista je rešenjem predsednika Osnovnog suda u Vrbasu Su VII 39-24/2017 oslobođena od vršenja dužnosti u ovom predmetu i isti je dodeljen u rad sudiji Snežani Popović, koja je i donela prvostepenu presudu.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljene da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Potom, branilac okrivljene pobijane presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da okrivljena nije preduzela radnje izvršenja krivičnih dela u pitanju, niti je ostvarila ostale bitne elemente ovih dela.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pravnosnažne presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi stava 3. i stava 1. KZ i krivičnog dela prevara u osiguranju iz člana 208.a stav 3 u vezi stava 1. KZ, zbog čega Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljene da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Navodima iz zahteva branioca okrivljene da su Osnovni javni tužilac i Osnovni sud nepravilno pravno kvalifikovali radnje okrivljene jer su u konkretnom slučaju krivična dela u pitanju „sublimirana“, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtevom ukazuje da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, što bi predstavljalo povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, prividni idealni sticaj postoji kada su jednom radnjom ostvarena zakonska obeležja više krivičnih dela. Prividni sticaj po osnovu konsumpcije postoji kada je jedno krivično delo sadržano u drugom, pri čemu teže krivično delo konsumira lakše.

Kako je u konkretnom slučaju, okrivljeni preduzeo dve inkriminisane krivično-pravne radnje kojima je oštetio tri fizička i jedno pravno lice, a koja krivična dela imaju različite zaštitne objekte i to krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 1. KZ profesionalnu delatnost, dok je zaštitni objekat krivičnog dela prevara u osiguranju iz člana 208 a stav 3., u vezi stava 1. KZ imovina, to krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4.,u vezi stava 3. i stav 1. KZ, ne konsumira krivično delo prevara u osiguranju iz člana 208. stav 3., u vezi stava 1. KZ.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljene da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Navodima iz zahteva branioca okrivljene da nije na pouzdan način utvrđeno da je okrivljena izvršila radnje krivičnih dela u pitanju, niti da je imala nameru da sebi ili drugom pribavi korist, a nije utvrđena ni visina pribavljene protivpravne imovinske koristi, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi zbog činjeničnog stanja utvrđenog prvostepenom, a potvrđenog drugostepenom presudom u pogledu učešća ove okrivljene u izvršenju krivičnih dela u pitanju.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne spada u krug povreda iz člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić