- čime bi izvršio krivično delo SAMOVLAŠĆE iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu K 934/10 od 06.02.2014. godine, i to tačkom jedan izreke presude, okrivljeni M.Č. je oglašen krivim da je izvršio krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ za koje je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude, a istovremeno je određeno da ukoliko okrivljeni u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude ne plati novčanu kaznu, sud će istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti po jedan dan kazne zatvora. Istom tačkom izreke presude okrivljeni M.Č. je obavezan da sudu na ime paušala isplati iznos od 4.000,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da privatnom tužiocu D.M. u na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 193.710,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Tačkom dva izreke presude prema okrivljenom M.Č. na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbijena je optužba da je izvršio krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. KZ. Privatni tužilac D.M. je radi ostvarivanja svog imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Negotinu Kž 156/14 od 15.01.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog M.Č. i njegovog branioca, advokata M.T., a presuda Osnovnog suda u Negotinu K 934/10 od 06.02.2014. godine u odnosu na tačku jedan izreke je potvrđena.

Protiv osuđujućeg dela iz tačke jedan izreke presude Osnovnog suda u Negotinu i protiv presude Višeg suda u Negotinu, Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 173/15 od 22.06.2015. godine zbog povrede zakona – člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 422. tačka 3) ZKP, a u vezi sa članom 104. stav 6. u vezi člana 103. tačka 7) KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači presude Osnovnog suda u Negotinu K 934/10 od 06.02.2014. godine u delu izreke pod tačkom jedan i presudu Višeg suda u Negotinu Kž 156/14 od 15.01.2015. godine, tako što će doneti presudu kojom se optužba protiv okrivljenog M.Č. odbija u odnosu na krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog M.Č., advokatu M.T., pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zathev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je pobijana drugostepena presuda, kojom je potvrđena pobijana prvostepena presuda u odnosu na tačku jedan izreke, doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, s obzirom da je u odnosu na krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni M.Č. oglašen krivim tačkom jedan izreke pobijane prvostepene presude, u trenutku donošenja drugostepene presude nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je tačkom jedan izreke presude Osnovnog suda u Negotinu K 934/10 od 06.02.2014. godine okrivljeni M.Č. oglašen krivim da je 22.03.2010. godine izvršio krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika, a za koje krivično delo je tim zakonom propisana novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine.

Odredbom člana 103. tačka 7) KZ je propisano da ako u ovom zakoniku nije drugačije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna, dok je odredbom člana 104. stav 6. KZ propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Kako je okrivljeni M.Č., tačkom jedan izreke prvostepene pobijane presude, oglašen krivim da je krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ izvršio 22.03.2010. godine, to se osnovano u zahtevu Republičkog javnog tužioca navodi da je, u smislu člana 103. tačka 7) i člana 104. stav 6. KZ, protekom vremena od četiri godine od izvršenja krivičnog dela, za navedeno krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja i to dana 22.03.2014. godine.

Imajući u vidu da je pobijana prvostepena presuda doneta 06.02.2014. godine, te da su okrivljeni i njegov branilac žalbe u odnosu na tačku jedan izreke prvostepene presude izjavili 19.03.2014. godine i 20.03.2014. godine, dakle pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za predmetno krivično delo iz člana 330. stav 1. KZ, to je, po oceni ovog suda, drugostepeni sud, povodom žalbi okrivljenog i njegovog branioca, a prilikom ispitivanja odluke o krivičnoj sankciji u smislu člana 451. stav 1. i 2. ZKP, trebalo da po službenoj dužnosti ispita zastarelost krivičnog gonjenja i preinači pobijanu prvostepenu presudu u odnosu na tačku jedan izreke, na osnovu člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 422. tačka 3) ZKP, budući da je u trenutku donošenja drugostepene presude 15.01.2015. godine za predmetno krivično delo opisano u tački jedan izreke pobijane prvostepene presude već nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Kako drugostepeni sud to nije učinio, već je prvostepenu presudu u odnosu na tačku jedan izreke potvrdio, to je na taj način, na štetu okrivljenog M.Č. učinio povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 103. tačka 7) i člana 104. stav 6. KZ.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud otklonio navedenu povredu krivičnog zakona, preinačenjem pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Negotinu K 934/10 od 06.02.2014. godine u odnosu na tačku jedan izreke i Višeg suda u Negotinu Kž 156/14 od 15.01.2015. godine, tako što je prema okrivljenom M.Č. na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbio optužbu da je izvršio krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ bliže opisano u tački jedan izreke presude Osnovnog suda u Negotinu, jer je pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka za ovo krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

S obzirom na to da je optužba prema okrivljenom M.Č. odbijena, to je na osnovu odredbe člana 265. stav 1. ZKP odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović, s.r.                                                                        Janko Lazarević, s.r.