Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 47/16 od 15.03.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.M., adv. T.V. a presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 261/15 od 16.11.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenog rešenja i pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog D.M., adv. T.V. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona - član 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP, u vezi člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude preinači i odbije optužbu prema okrivljenom ili pak pobijano rešenje i pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., adv. T.V., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog D.M. adv. T.V., ističe da je prvostepeni i drugostepeni sud donošenjem pravnosnažnih presuda učinio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP time što prema navodima zahteva okrivljeni je osuđen za krivično delo za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, budući da je u krivičnom postupku „eventualno dokazano“ da je okrivljeni učinio krivično delo iz člana 122. stav 1. KZ, što predstavlja sopstvenu procenu podnosioca zahteva u vezi sa pravnom kvalifikacijom predmetnog krivičnog dela, suprotno od one utvrđene pravnosnažnim presudama, a do ovog zaključka podnosilac zahteva dolazi na osnovu sopstvene ocene dokaza, a koji se svode na osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim presudama iz kojih razloga, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Takođe, zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog drugostepenu presudu pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, tj. da se ova presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati i to „iskazu tužioca“, a u suštini se ukazuje na ocenu dokaza - nalaza veštaka, suprotno oceni iznetoj u pravnosnažnoj presudi, a što se faktički svodi na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Ostalim navodima zahteva ukazuje se na povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se ne opredeljuje konkretno učinjena povreda zakona predviđena navedenom zakonskom odredbom.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog D.M., adv. T.V., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u odnosu na pravnosnažne presude odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u ovom zakonu.

Imajući u vidu da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., adv. T.V. podnet protiv rešenja Višeg suda u Somboru Kž1 5/15 od 27.08.2015. godine, a koje nije pravnosnažno, to je Vrhovni kasacioni sud u odnosu na navedeno rešenje zahtev odbacio kao nedozvoljen, a shodno odredbi člana 482. stav 1. ZKP i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                  Nevenka Važić,s.r.