.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 575/2021
02.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragomira Milojevića, predsednika veća, Biljane Sinanović, Radmile Dragičević Dičić, Radoslava Petrovića i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Sanjom Živanović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ i drugih, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ermedina Ćućevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K 83/20 od 14.09.2020. godine i Apelacionog suda u Novom Pazaru Kž1 21/21 od 22.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 02.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ermedina Ćućevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K 83/20 od 14.09.2020. godine i Apelacionog suda u Novom Pazaru Kž1 21/21 od 22.02.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sjenici K 83/20 od 14.09.2020. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje mu je sud izrekao uslovnu osudu tako što je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno odredio da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ako okrivljeni u roku proveravanja od 1 (jedne) godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 21/21 od 22.02.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Ermedina Ćućevića, a presuda Osnovnog suda u Sjenici K 83/20 od 14.09.2020. godine potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ermedin Ćućević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude u celini preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije opredelio konkretno ni jednu povredu zakona, koja u smislu člana 485 stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti već navodi da je okrivljeni AA krivično delo za koje je pravnosnažno osuđen učinio u nužnoj odbrani. Međutim, polemišući sa institutom nužne odbrane iz člana 19. KZ, a time posredno i povredom krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac u zahtevu osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnim presudama nižestepenih sudova. Naime, branilac u zahtevu ističe da nižestepeni sudovi pogrešno zaključuju da u konkretnom slučaju nema mesta primeni instituta nužne odbrane iz člana 19. KZ i to iz razloga jer nisu u dovoljnoj meri cenili ni iskaz oštećenog, koji je izjavio da je zadobio povredu sa prednje strane natkolenice, niti rezultate sprovedenog medicinskog veštačenja. U vezi sa iznetim branilac dovodi u vezu rešenje Višeg suda u Novom Pazaru Km 69/16 od 12.01.2017. godine, kojim je oštećenom BB izrečena vaspitna mera sudski ukor jer je kao učesnik istog događaja, izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. KZ na štetu okrivljenog AA. Sve izneto, prema navodima zahteva, upućuje na zaključak da je okrivljeni AA kritičnom prilikom od sebe odbijao ispovremeni protivpravni napad, da su postojale pretpostavke za primenu instituta nužne odbrane i da su drugačiji zaključci nižestepenih sudova neosnovani i u suprotnosti sa utvrđenim činjeničnim stanjem.
Ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza, uz iznošenje sopstvene ocene dokaza i zaključka, koji su suprotni oceni, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, branilac okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u zahtevu ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.
Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda takstativno navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pa je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ermedina Ćućevića, nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Sanja Živanović, s.r. Dragomir Milojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
