Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1233/19 od 22.01.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Milorada Oluića i njegovog branioca, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K-1620/18 od 02.09.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Milorada Oluića - advokat Goran Karadarević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ga blaže kazniti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, branilac okrivljenog Milorada Oluića zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Ovo, imajući u vidu da branilac ističe da je sud pogrešno primenio krivični zakon kada je okrivljenog oglasio krivim za dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, obzirom da se u radnjama okrivljenog eventualno mogu steći samo elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. KZ. Po stavu branioca, kako krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ ima posledicu koja u sebi sadrži trajan glagol - „ugrožava“, za razliku od krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. KZ koje ima posledicu koja u sebi sadrži trenutan glagol - „ko ugrozi“, dakle kako se krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ može izvršiti samo preduzimanjem više kontinuiranih radnji od strane učinioca, pa kako u konkretnom slučaju u radnjama okrivljenog opisanim u izreci presude za koje je on pravnosnažno oglašen krivim ne postoji kontinuitet i trajnost, jer je okrivljeni radnje prema oštećenima preduzeo tačno određenog dana i to dana 14.08.2018. godine, to dakle radnje okrivljenog Milorada Oluića nisu podobne da izazovu posledicu u vidu trajne ugroženosti oštećenih, već samo posledicu u vidu trenutne ugroženosti oštećenih, pri čemu se u konkretnom slučaju po stavu branioca ne radi o jednoj teže preduzetoj radnji prema oštećenima koja može da izazove trajno ugrožavanje.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je krivični zakon pogrešno primenjen i iz razloga jer kako krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ spada u grupu krivičnih dela kojima je zaštitni objekat brak i porodica, a ne život i telo pojedinca, te kako je okrivljeni Milorad Oluić prema izreci presude preduzeo radnju prema članovima svoje porodice i to prema svoja dva maloletna sina - oštećenima AA i BB, to je okrivljeni po stavu branioca mogao izvršiti i biti oglašen krivim samo za jedno, a nikako za dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer on ima jednu porodicu, a ne dve.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016.godine, sa stupanjem na snagu dana 01.06.2017. godine) čini ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice. Teži oblik krivičnog dela iz stava 3. člana 194. KZ postoji ako je usled dela iz stava 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnih dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Milorada Oluića stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ izvršena na štetu maloletnih oštećenih AA i BB, a za koja krivična dela je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Naime, iako stoji činjenica da se radi o trajnom krivičnom delu, imajući u vidu da je posledica krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. KZ opredeljena trajnim glagolskim oblikom kao ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice, po nalaženju ovoga suda, krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ može međutim postojati i onda kada je radnja izvršenja preduzeta samo jednom, dakle dovoljna je i jedna radnja izvršenja koja je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja pasivnog subjekta - oštećenog, odnosno do nastupanja zabranjene posledice, a što je ovde upravo slučaj, pri čemu u konkretnom slučaju, a suprotno navodima branioca okrivljenog, postoji kontinuitet nasilja okrivljenog Milorada Oluića prema članovima svoje porodice, obzirom da iz spisa predmeta, kao i iz pobijanih presuda, proizilazi da je okrivljeni već dva puta pravnosnažno osuđivan za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ i to učinjeno prema majci maloletnih oštećenih, a kojim događajima su prisustvovali i maloletni oštećeni.

Pored toga, imajući u vidu da krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ predstavlja krivično delo koje je upravljeno prema ličnosti, te imajući pri tome u vidu da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude proizilazi da je u konkretnom slučaju okrivljeni u dva vremenski odvojena događaja preduzeo odvojene radnje izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ prema dva različita pasivna subjekta i to prema svoja dva maloletna sina - oštećenima AA i BB, a čiji način preduzimanja ne ukazuje na prirodno jedinstvo dela, to se u konkretnom slučaju, po oceni ovoga suda, ne može raditi o jednom krivičnom delu nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ kako to neosnovano u podnetom zahtevu ističe branilac okrivljenog, već o dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a kako je sud pravilno pravno kvalifikovao radnje okrivljenog.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milorada Oluića - advokata Gorana Karadarevića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                              Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić