Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 129/19 od 30.07.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Dragana Bojanića, a presuda Osnovnog suda u Paraćinu 2 K 121/17 od 14.11.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA– advokat Dragan Bojanić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP u vezi člana 65. stav 3. ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA – advokat Dragan Bojanić, u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ističe da se prema izreci pravnosnažne presude kritični događaj odigrao 06.11.2015. godine, a da je privatna krivična tužba podneta dana 26.01.2017. godine, zbog čega je privatna krivična tužba neblagovremena, a iz kojih navoda proizilazi da se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Prema izreci prvostepene presude, okrivljeni AA je dana 06.11.2015. godine, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, privatnom tužiocu BB zadao više udaraca zatvorenim šakama – pesnicama u predelu glave, nanevši mu telesne povrede u vidu nagnječno – razdernih rana i oguljotina tkiva poglavine u temenom predelu, sa krvnim podlivima, koje pojedinačno i zbirno predstavljaju laku telesnu povredu, pri čemu je bio svestan svog dela i njegove zabranjenosti, i hteo je njegovo izvršenje.

Prema odredbi člana 122. stav 1. KZ, krivično delo laka telesna povreda čini onaj ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši, a prema stavu 4. člana 122. KZ, gonjenje za delo iz stava 1. tog člana preduzima se po privatnoj tužbi.

Odredbom člana 65. stav 2. ZKP, propisano je da se privatna tužba podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog, a stavom 3. istog člana propisano je da, ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za krivično gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi – prijava, odnosno predlog, smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je privatni tužilac BB dana 13.11.2015. godine podneo krivičnu prijavu protiv okrivljenih VV i AA zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u saizvršilaštvu – u vezi člana 33. KZ, te da je rešenjem Osnovnog javnog tužioca Kt 639/15 od 16.12.2016. godine ova krivična prijava odbačena, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Nakon toga, rešenjem Kt Po 1/17 od 18.01.2017. godine, Viši javni tužilac u Jagodini odbio je i prigovor punomoćnika privatnog tužioca – oštećenog BB – advokata Dejana Obradovića, podnet protiv rešenja Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu Kt 639/15 od 16.12.2016. godine, a zatim je 26.01.2017. godine privatni tužilac BB podneo Osnovnom sudu u Paraćinu privatnu tužbu protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ.

Imajući u vidu navedeno, te odredbu člana 65. stav 3. ZKP, kojom je jasno propisano da će se krivična prijava ili predlog za krivično gonjenje smatrati blagovremeno podnetom privatnom tužbom, ukoliko su podneti u roku iz stava 2. tog člana (u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog), ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, to je očigledno da je privatna tužba privatnog tužioca BB blagovremeno podneta, obzirom da je privatni tužilac krivičnu prijavu protiv okrivljenog podneo dana 13.11.2015. godine, odnosno u roku propisanom odredbom člana 65. stav 2. ZKP.

Stoga, po oceni ovoga suda, pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, te je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U ostalom delu, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, isticanjem da je privatni tužilac pre samog kritičnog događaja „napao oca ovde okrivljenog, VV i tom prilikom mu naneo lake telesne povrede“, te je prema stavu branioca okrivljeni postupao u nužnoj odbrani, odnosno krajnjoj nuždi i polemiše se sa stavom prvostepenog suda da okrivljeni nije postupao niti u nužnoj odbrani, niti u prekoračenju nužne odbrane.

Kako zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. u delu kojim je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić