U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biljane Sinanović, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Svetlane Tomić Jokić, Dubravke Damjanović i Milene Rašić, članova veća, sa savetnikom Sanjom Živanović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i drugih, zbog krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Stefanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Dimitrovgradu K 90/20 od 18.12.2020. godine i Višeg suda u Pirotu Kž1 23/21 od 26.01.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 09.06.2022. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE, kao osnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Stefanovića, pa se u odnosu na ovog okrivljenog, a po službenoj dužnosti primenom člana 489. stav 2. ZKP, i u odnosu na okrivljenog BB, PREINAČUJU pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Dimitrovgradu K 90/20 od 18.12.2020. godine i Višeg suda u Pirotu Kž1 23/21 od 26.01.2022. godine i prema okrivljenom AA i okrivljenom BB, sa ličnim podacima kao u spisima predmeta, na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP

ODBIJA OPTUŽBA

Da su:

dana ...2019.godine, oko 02,00 časa ujutru, u ..., ispred kafića „VV“, okrivljeni AA iz ... i okrivljeni BB iz ..., zajedničkim učestvovanjem u radnji izvršenja, postupajući u stanju uračunljivosti, svesni svih obeležja svog krivičnog dela i njegove zabranjenosti, a hteli su njegovo izvršenje, oštećenom GG iz ..., naneli lake telesne povrede, na taj način što je okrivljeni AA prišao oštećenom i pesnicom mu zadao udarac u predelu glave u desnu slepoočnicu usled čega je oštećeni pao na zemlju, da bi zatim, nakon što je oštećeni GG ustao sa zemlje, oštećenom prišao okrivljeni BB, koji mu je zadao udarac pesnicom u predelu čela i nosa, usled čega je oštećeni pao na zemlju i izgubio svest, nanevši mu laku telesnu povredu u vidu krvnih podliva kože nosa i desnog slepoočnog predela glave,

- čime su okrivljeni izvršili krivično delo laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ.

Na osnovu člana 258. stav 3. ZKP privatni tužilac GG se radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični postupak.

Obavezuje se privatni tužilac GG da, shodno članu 265. stav 3. ZKP, naknadi troškove krivičnog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Dimitrovgradu K 90/20 od 18.12.2020. godine okrivljeni AA i BB oglašeni su krivim zbog krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ za koje im je sud izrekao uslovne osude tako što je, svakom okrivljenom ponosob, utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 3 (tri) meseca i istovremeno odredio da se utvrđene kazne zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od po 1 (jedne) godine od pravnosnažnosti presude, ne učine nova krivična dela. Oštećeni GG je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak. Okrivljeni su obavezani da na ime sudskog paušala plate iznose od po 5.000,00 dinara kao i da privatnom tužiocu solidarno naknade troškove krivičnog postupka u iznosu od 187.080,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Pirotu Kž1 23/21 od 26.01.2022. godine, u stavu prvom, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB, advokata Slobodana Ćirića i advokata Predraga Stefanovića, i potvrđena presuda Osnovnog suda u Dimitrovgradu K 90/20 od 18.12.2020. godine, a stavom drugim, okrivljeni su obavezani da privatnom tužiocu GG nadokanade troškove krivičnog postupka koji su nastali pred drugostepenim sudom u iznosu od po 9.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Stefanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 10) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine u celini presudu drugostepenog suda i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje ili preinači u celini presudu drugostepenog suda tako što će usvojiti žalbu branioca okrivljenog AA izjavljenu protiv presude prvostepenog suda i prema okrivljenom AA odbiti optužbu ili ga osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Stefanovića, je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Stefanovića, ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP iz razloga jer se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari shodno odredbama člana 4. ZKP, člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije i člana 4. Protokola broj 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovo imajući u vidu da je povodom istog životnog događaja, odnosno povodom istog postupanja u istom vremenskom i prostornom okviru i sa istim učesnicima, protiv okrivljenih AA i BB pred Prekršajnim sudom u Pirotu, Odeljenje u Dimitrovgradu vođen prekršajni postupak Pr 1451/19, zbog prekršaja iz člana 9. stav 3. i člana 8. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, koji je obustavljen rešenjem tog suda Pr 1451/19 od 21.06.2021. godine jer je nastupila apsolutna zastarelost za vođenje prekršajnog postupka.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije propisano je da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a kojim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisana je zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari, odnosno zabrana gonjenja lica za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Iz citiranih odredbi jasno proizilazi da je zabranjeno krivično gonjenje ili suđenje za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u bitnom iste, a koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno.

Evropski sud za ljudska prava je kroz odluku Velikog veća u predmetu Zolotukhin v. Russia od 10.02.2009. godine (broj predstavke 14939/03) stao na stanovište da su činjenice jedini kriterijum za ocenu istovetnosti dela i da je metod primene činjenica kao kriterijuma, u odnosu na metod pravne kvalifikacije, sigurniji za pojedinca, a i u presudama Maresti protiv Hrvatske od 25.06.2009. godine (broj predstavke 55759/07) i Muslija protiv Bosne i Hercegovine od 14.01.2014. godine (broj predstavke 32042/11), je primenjivan činjenično utemeljeni pristup za razliku od pristupa utemeljenog na identitetu pravnih kvalifikacija dela ili identitetu zaštićenih dobara.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnim rešenjem Prekršajnog suda u Dimitrovgradu Pr 1451/19 od 21.06.2021. godine, prema okrivljenima AA i BB i GG koji je u krivičnom postupku – privatni tužilac, usled nastupanja apsolutne zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka, obustavljen prekršajni postupak što je „dana ...2019. godine, oko 02,00 časa, u ..., u ul. ... kod kućnog broja .., u kafiću „VV“ došlo do narušavanja javnog reda i mira drskim i bezobzirnim ponašanjem na taj način što je AA za svo vreme dok je stajao za jednim od šankova bez razloga i povoda u više navrata gađao polupraznim limenkama piva, kao i praznim staklenim flašama oštećenog GG, pri čemu se tečnost razlivala i posipala ga nakon toga AA i BB kao i GG izašli su na trotoar ispred kafića gde je došlo do njihovog međusobnog obračuna pri čemu su razmenjivali udarce, a GG prilikom primene policijskog ovlašćena od strane policije, bez povoda i razloga šutnu nogom službeno vozilo u predelu desne strane prednjeg branika, a zatim obema rukama udarao u predelu haube“ čime bi izvršili prekršaje iz člana 9. stav 3. i člana 8. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Iz opisa radnje krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, koje je okrivljenima AA i BB stavljeno na teret privatnom krivičnom tužbom privatnog tužioca GG, datom u činjeničnom opisu dela u izreci pobijane prvostepene presude kojom su ovi okrivljeni oglašeni krivim za navedeno delo, između ostalog, proizlazi da je isto izvršeno „dana ..2019. godine, oko 02,00 časa ujutru, u ..., u ul. ..., ispred kafića „VV“ na taj način što je „okrivljeni AA prišao oštećenom i pesnicom mu zadao udarac u predelu glave u desnu slepoočnicu uslde čega je oštećeni pao na zemlju, da bi zatim, nakon što je oštećeni GG ustao sa zemlje, oštećenom prišao okrivljeni BB, koji mu je zadao udarac pesnicom u predelu čela i nosa, usled čega je oštećeni pao na zemlju i izgubio svest, nanevši mu laku telesnu povredu u vidu krvnih podliva kože nosa i desnog slepoočnog predela glave“.

Iz navedenog proizlazi da se činjenični opis krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ odnosi na iste okrivljene, isti životni događaj koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru i da je reč o bitno istim radnjama okrivljenih koje su preduzete prema istom licu odnosno privatnom tužiocu, a za koje su vođena dva odvojena postupka i to krivični postupak pokrenut privatnom tužbom privatnog tužioca GG od 19.06.2019. godine, i prekršajni postupak pokrenut zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka PU Pirot, PS Dimitrovgrad broj 3-310-00024/19 od 13.06.2019. godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da činjenice koje su obuhvaćene izrekom rešenja Prekršajnog suda u Dimitrovgradu Pr 1451/19 od 21.06.2021. godine, u suštini bitno iste, u odnosu na činjenice koje su obuhvaćene izrekom pravnosnažne presude Osnovnog suda u Dimitrovgradu K 90/20 od 18.12.2020. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Pirotu Kž1 23/21 od 26.01.2022. godine.

Obzirom da se činjenični opis navedenog prekršaja odnosi na iste okrivljene, na isti životni događaj koji se odigrao u isto vreme, na istom mestu i sa bitno istovetnim inkriminisanim radnjama okrivljenih koje su neraskidivo povezane, to je, po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju, pravnosnažno obustavljanje prekršajnog postupka prema okrivljenima tokom postupka po redovnom pravnom leku, predstavljalo trajnu smetnju za njihovo dalje krivično gonjenje zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ jer je reč o pravnosnažno presuđenoj stvari, o čemu je drugostepeni sud imao saznanja.

Pogrešan je, prema tome, zaključak drugostepenog suda da se u konkretnom slučaju ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari. Okolnost da činjenični opis prekršaja ne sadrži opis konkretnih radnji koje je svaki od okrivljenih preduzeo ni opis posledice odnosno lake telesne povrede koju je oštećeni zadobio, nije od uticaja i suštinski ne menja istovetan opis događaja u oba postupka vođena prema okrivljenima, a koji je usled prostornog, vremenskog i sadržajnog jedinstva, u ovom konkretnom slučaju, ocenjen kao isto delo.

Shodno navedenom, drugostepeni sud bio dužan da, pravilnom primenom zakona, prema okrivljenima na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbije optužbu za krivično delo laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. KZ, pa je postupajući suprotno tome, pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenih učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno povreda načela „ne bis in idem“ propisana članom 4. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude, tako što je otklanjajući učinjenu povredu zakona primenom člana 422. tačka 2) ZKP prema okrivljenom AA, a po službenoj dužnosti primenom člana 489. stav 2. ZKP, i prema okrivljenom BB, odbio optužbu za krivično delo laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ.

Kako je Vrhovni kasacioni sud prema okrivljenima na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbio optužbu to je shodno odredbi člana 265. stav 3. ZKP odlučio o troškovima krivičnog postupka, a na osnovu člana 258. stav 3. ZKP privatnog tužioca GG uputio da imovinskopravni zahtev može ostvarivati u parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud se, shodno donetoj odluci, nije upuštao u razmatranje ostalih povreda istaknutih u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA obzirom da je to bespredmetno u ovakvoj procesnoj situaciji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                         Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić