Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 1637/13 od 04.02.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog A.T., a presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. broj 1356/11 od 18.02.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog A.T. – advokat M.R., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, ne navodeći razlog po kom pobija pravnosnažne presude, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 1356/11 od 18.02.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1637/13 od 04.02.2014. godine.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao da zahtev valja odbaciti, obzirom da nema sadržaj propisan odredbom člana 484. ZKP.

Naime, prema odredbi člana 484. ZKP, koja propisuje sadržaj zahteva, u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora se navesti razlog za podnošenje propisan odredbom člana 485. stav 1. ZKP, dakle, da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1.), primene „neustavnog zakona“ (tačka 2.) ili povrede odnosno uskraćivanja ljudskog prava i slobode (tačka 3.).

Dakle, navedenom zakonskom odredbom, predviđeno je da zahtev mora da sadrži navođenje razloga za podnošenje, koji su propisani odredbom člana 485. stav 1. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne navodi iz kojih razloga je zahtev protiv pravnosnažnih presuda podneo, s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac pobija činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnim presudama, te ukazujući da okrivljeni nije izvršio krivična dela zbog kojih je prvostepenom i drugostepenom presudom oglašen krivim.

Naime, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u vezi sa krivičnim delom nedozvoljen lov iz člana 276. stav 1. KZ, ističe da okrivljeni A.T. kritičnom prilikom nije lovio divljač, već je samo osmatrao lovište, te da iz svog oružja, koje je poneo radi lične zaštite, nije ispalio nijedan metak, a u odnosu na krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ, ukazuje da okrivljeni nije izvršilac ovog krivičnog dela, već da je predmetno krivično delo izvršio V.S., koji je okrivljenom izdao dozvolu lovočuvara – volontera. U zahtevu se navodi i da je sud bio dužan da zbog toga što okrivljeni nije izvršio predmetna krivična dela, obustavi postupak prema okrivljenom i da mu vrati oružje i municiju, koji su od njega oduzeti.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana, propisani su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno, pre svega, taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i – ili apelacionim sudom.

Kako u konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije naveo razlog zbog kog zahtev podnosi, imajući u vidu da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da, u slučaju da istaknuta povreda zakona nije jasno opredeljena, ispituje dalje sadržinu zahteva, niti da ocenjuje koju povredu zakona je branilac imao u vidu, te da odluke protiv kojih je zahtev podnet ili postupak koji im je prethodio može ispitati samo u granicama istaknutih konkretnih povreda zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog A.T. odbacio na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP u vezi sa članom 484. ZKP, nalazeći da zahtev nema zakonom propisani sadržaj.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća – sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                       Predrag Gligorijević,s.r.