II ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB, adv. Nemanje Jolovića, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, dok se u ostalom delu navedeni zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K 591/14 od 29.03.2018. godine, izrekom pod tačkom 1 okrivljeni AA i VV, oglašeni su krivim zbog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, a pod tačkom 2., okrivljeni VV oglašen je krivim zbog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i pod tačkom 3., okrivljena BB oglašena je krivom zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. Krivičnog zakonika, pa je okrivljeni AA osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 27.08.2013. do 03.09.2013. godine, okrivljenom VV, za krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, utvrđena je kazna zatvora u trajanju od jedne godine, a za krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 2. u vezi stava 1. KZ, utvrđena je kazna zatvora u trajanju od osam meseci i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 27.08.2013. do 03.09.2013. godine.

Prema okrivljenoj BB izrečena je uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i određeno da se ista neće izvršiti, ukolio okrivljena u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Na osnovu člana 264. stav 1. i stav 3. ZKP, okrivljeni su obavezani na plaćanje paušala i troškova krivičnog postupka bliže navedeno u izreci prvostepene presude.

Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećenoj AD „GG“ ..., dosuđen je imovinsko-pravni zahtev na način i u iznosima bliže navedeno u izreci prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 778/18 od 25.09.2018. godine, izrekom pod jedan usvojena je žalba punomoćnika oštećene GG i ukinuta presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K 591/14 od 29.03.2018. godine u delu odluke o troškovima krivičnog postupka i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Izrekom pod dva usvojena je žalba branioca okrivljenog AA i preinačena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K 591/14 od 29.03.2018. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu odredio da će se kazna zatvora u trajanju od jedne godine, na koju je okrivljeni AA osuđen tom presudom, izvršiti u prostorijama u kojima taj okrivljeni stanuje, u ulici ..., uz primenu elektronskog nadzora, s tim što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom od preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su žalba branioca okrivljenog AA u preostalom delu, kao i žalbe Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu, branilaca okrivljenih VV i BB i okrivljene BB lično odbijene kao neosnovane, a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K 591/14 od 29.03.2018. godine, u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branioci okrivljenog AA, adv. Vićentije Darijević i Deana Berak Savković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

-branilac okrivljene BB, adv. Nemanja Jolović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i okrivljenu oslobodi od optužbe i odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda ili pak ukine presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 778/18 od 25.09.2018. godine i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi branioca okrivljene ili ukine obe pravnosnažne presude i predmet vrati Osnovnom sudu u Zrenjaninu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Branioci okrivljenih AA, adv. Vićentije Darijević i Deana Berak Savković, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, koja je prema navodima zahteva učinjena u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, to jest da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti te je okrivljeni AA osuđen za krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, izvršeno dana 15.06.2012. godine, dakle, pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016) koji se primenjuje od 01.03.2018. godine, tako da je okrivljeni AA, osuđen za krivično delo koje u vreme izvršenja nije bilo određeno kao krivično delo, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje kao osnovane.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA ukazuje da u pogledu krivično pravnih radnji okrivljenog u konkretnom slučaju nije primenjen zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, već zakon koji je stupio na snagu nakon izvršenja krivičnog dela, a koji nije blaži za učinioca, te da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni javni tužilac u Zrenjaninu optužnim predlogom Kt 1446/13 od 18.08.2015. godine izmenjenim pismenim podneskom OJT u Zrenjaninu Kt 1446/13 od 06.02.2015. godine, okrivljenom AA stavio na teret da je izvršio krivično delo pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, a okrivljenom VV da je izvršio krivično delo pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. i člana 33. KZ i krivično delo pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a okrivljenoj BB da je izvršila krivično delo nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Na glavnom pretresu, dana 26.03.2018. godine, zamenik javnog tužioca je izmenio optužni akt u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako da je okrivljenima AA i VV, stavio na teret izvršenje krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, odnosno okrivljenom VV krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Odredbom člana 5. stav 1. KZ propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a stavom 2. istog člana, propisano je da ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

U konkretnom slučaju okrivljenima AA i VV stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. i člana 33. KZ, izvršenog dana 15.06.2012. godine, a okrivljenom VV krivično delo pronevera iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. KZ, izvršenog dana 24.11.2012. godine, u vreme važenja krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.72/09) za koje je bila propisana kazna zatvora od jedne do osam godina.

Pobijanim pravnosnažnim presudama okrivljeni AA i VV, oglašeni su krivim zbog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ, odnosno okrivljeni VV, zbog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Sl. glasnik RS“, br.94/16, dakle primenjen je zakon koji je stupio na snagu nakon izvršenja krivičnih dela, a koji nije blaži za učinioce, jer isti za navedeno krivično delo propisuje kaznu zatvora od jedne do osam godina.

Sledstveno navedenom u konkretnom slučaju, Krivični zakonik (''Službeni glasnik RS'' broj 94/16), koji je primenjen i važio u vreme donošenja pobijanih presuda, u odnosu na krivični zakonik („Službeni glasnik RS“ 72/09) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, nije povoljniji po okrivljenog (imajući u vidu propisane kazne koje su istovetne, od jedne do osam godina zatvora), pa su sudovi primenjujući na okrivljene Krivični zakonik koji je važio u vreme donošenja odluke, povredili odredbe člana 5. KZ u vezi člana 439. tačka 2) ZKP, kako se to osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA.

S toga je Vrhovni kasacioni sud, usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, kao osnovan, preinačio pobijane pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenog AA, a po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljenog VV, shodno odredbi člana 489. stav 2. ZKP i našao da se u radnjama okrivljenih AA i VV opisanim u izreci pod jedan prvostepene presude, stiču zakonska obeležja krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, a pod tačkom dva u odnosu na okrivljenog VV zakonska obeležja krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“ 72/09). Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o krivičnoj pravnoj sankciji prema okrivljenima, a na osnovu člana 4, 42, 43, 45, 54. i 63. KZ, okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru 27.08.2013. do 03.09.2013. godine, a okrivljenom VV, prethodno utvrdio pojedinačne kazne zatvora za krivično delo iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ u trajanju od jedne godine, a za krivično delo iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. KZ u trajanju od osam meseci, i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci uz uračunvanje vremena provedenog u pritvoru od 27.08.2013. do 03.09.2013. godine.

Pri odmeravanju kazne, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu sve okolnosti iz člana 54. KZ, kao pravilno utvrđene u redovnom postupku, pa je našao da su ovako izrečene kazne zatvora okrivljenima srazmene stepenu njihove krivice i nužne da izraze društvenu osudu za krivična dela u pitanju, ali dovoljne za ostvarivanje propisane svrhe kažnjavanja (član 4. stav 2. KZ), s tim što je u odnosu na okrivljenog AA našao da su ispunjeni uslovi u smislu člana 45. stav 5. KZ, da se kazna zatvora na koju je osuđen izvršava u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci pod I ove presude.

Branilac okrivljene BB, adv. Nemanja Jolović, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer se iste zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati odluke suda i to na zapisniku o saslušanju osumnjičene BB pred službenim licem policijske uprave u Zrenjaninu od 27.08.2013. godine, a Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje neosnovanim.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene BB, adv. Nemanja Jolović, već je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani pet, stav pet obrazloženja drugostepene presude dao veoma jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud je u svemu prihvatio i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge upućuje.

Nadalje, branilac okrivljene BB, samo formalno kao razlog podnošenja zahteva označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, s tim što ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, već ukazuje da okrivljena BB nije imala saznanje o spornoj isplati, da su sve radnje u vezi sporne isplate izvršene bez njenog znanja i bilo kakvog njenog učešća, pa je nejasno u čemu se sastoji krivična odgovornost okrivljene, iz čega proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, iz kojih razloga, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Branilac okrivljene, BB, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povreda odredaba iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) i člana 441. stav 1. i 3. ZKP i člana 112. stav 3. tačka 1) do 4) i člana 361. stav 1. Krivičnog zakonika, koje povrede nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene BB u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Takođe, branilac okrivljene BB, adv. Nemanja Jolović, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je i zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ali u obrazloženju istog ne navodi razloge zbog kojih smatra da je pobijanim pravnosnažnim presudama došlo do navedene povrede zakona.

Kako Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1.) dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.).

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci pod II na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu kojim je zahtev odbacio kao nedozvoljen i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisani sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                              Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić