Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene nižestepena rešenja pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Naime, branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti, navodi da presudom Osnovnog suda u Somboru K 632/21 od 21.12.2023. godine nije odlučeno ko snosi troškove krivičnog postupka, pa kako protiv navedene presude ni punomoćnik oštećenog, ni OJT, nisu izjavili žalbu, to je ista postala pravnosnažna bez odluke o troškovima postupka i u tom slučaju nije bilo pravnog osnova da se naknadnim rešenjem okrivljena obaveže na plaćanje troškova krivičnog postupka, pa je donošenjem pobijanih rešenja učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Somboru K 632/21 od 21.12.2023. godine okrivljena AA oglašena krivom zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i novčanu kaznu u iznosu od 250.000,00 dinara, koju je dužna da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, s tim što će sud, ukoliko okrivljena ne plati navedenu novčanu kaznu u ostavljenom roku ista biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, odrediti jedan dan kazne zatvora i okrivljena je shodno odredbi člana 258. ZKP, obavezana da oštećenom BB, na ime odštetnog zahteva plati iznos od 8.068.489,50 dinara, u roku od 2 meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je sa preostalim delom odštetnog zahteva, oštećeni upućen na parnicu. Istom presudom odlučeno je da će o troškovima krivičnog postupka, sud odlučiti naknadno, nakon što pribavi podatke o visini istih.

Dakle, tačni su navodi branioca okrivljene da prvostepenom presudom nije odlučeno o tome ko će snositi troškove krivičnog postupka, već je u izreci presude, u delu odluke o troškovima postupka, samo navedeno da će o troškovima krivičnog postupka sud odlučiti naknadno.

Međutim, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 320/24 od 17.12.2024. godine, delimično usvojio žalbu branioca okrivljene AA (koja je bez numeričkog označavanja izjavljena i zbog odluke o troškovima) i ukinuo prvostepenu presudu u delu odluke o troškovima krivičnog postupka i u tom delu vratio na ponovno odlučivanje, dok je žalba branioca okrivljene u preostalom delu odbijena, a prvostepena presuda je u preostalom delu potvrđena, nakon čega je prvostepeni sud, doneo pobijano rešenje i obavezao okrivljenu da oštećenom i sudu nadoknadi troškove krivičnog postupka.

Prema Zakoniku o krivičnom postupku, sud je u obavezi da u presudi ili rešenju koje odgovara presudi odluči o tome ko će snositi troškove krivičnog postupka i koliko oni iznose, a da samo izuzetno, odluka o visini troškova, ali ne i o tome ko troškove snosi, može biti sadržana u posebnom rešenju (član 262. stav 1. i 2. ZKP). Imajući u vidu da je prema okrivljenoj u konkretnom slučaju doneta osuđujuća presuda, obaveza donošenja odluke o troškovima krivičnog postupka, proizilazi i iz odredbe člana 424. stav 1. tačka 8) ZKP. Ukoliko takva odluka izostane, presuda je nepotpuna i takva povreda predstavlja osnov za ukidanje presude u tom delu i vraćanje na ponovno odlučivanje, kao što je u konkretnom slučaju i učinjeno od strane Apelacionog suda u Novom Sadu, a povodom žalbe branioca okrivljene, zbog čega prvostepena presuda u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, nije postala pravnosnažna. Naime, ukidanje presude ili njenog dela ima pravno dejstvo da se presuda ili deo presude koji je bio predmet ukidanja poništava, čime se, suprotno navodima branioca, izuzima iz mogućnosti sticanja pravnosnažnosti.

Sledstveno iznetom, a kako je, po oceni Vrhovnog suda, prvostepeni sud bio ovlašćen i dužan da u ponovljenom postupku, u skladu sa nalozima iz odluke drugostepenog suda, odluči ko će snositi troškove krivičnog postupka, to su neosnovani navodi branioca okrivljene kojima se ističe da je donošenjem pobijanih rešenja i obavezivanjem okrivljene da oštećenom i sudu nadoknadi troškove krivičnog postupka, učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA odbijen kao neosnovan.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković