Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je sud prekoračio granice optužbe i okrivljenog osudio za postupke za koje nije ni optužen jer je osuđen za „startovanje vozila bez odobrenja oštećenog i napuštanje mesta prekršaja“, što nije sadržano u dispozitivu preciziranog optužnog akta.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA sa razloga što je u preciziranom optužnom predlogu OJT u Rumi Kto 54/21 od 08.10.2021. godine okrivljenom između ostalog stavljeno na teret „...nakon čega je okrivljeni bez odobrenja ošt.BB startovao teretno vozilo „Folskvagen Kedi“ i napustio lice mesta...“ za koje radnje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, pa su samim tim od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP koju obrazlože tako što navodi da izreka osuđujuće presude ne sadrži zakonski opis objektivnih i subjektivnih elemenata dela a opisane radnje okrivljenog ne predstavljaju krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZOJRM.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru vrši onaj ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona u vršenju službene dužnosti.

Imajući u vidu napred citirani zakonski opis bića krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude u kojem je između ostalog navedeno da je okrivljeni AA, u stanju da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, te je bio svestan zabranjenosti svog dela, ometao službeno lice...u vršenju službene dužnosti, a koji je vršio kontrolu javnog saobraćaja shodno nalogu za vršenje službenog zadatka.., tako što je okrivljeni nakon što je od strane policijskog službenika zaustavljen kao vozač u saobraćaju...zbog uočene nepravilnosti navedenog vozila prilikom vršenja kontrole od strane oštećenog, okrivljeni je po naredbi oštećenog predao ličnu kartu i vozačku dozvolu.., a potom je počeo da negoduje dok je ošt. ispisivao prekršajni nalog..., te je oštećeni okrivljenom izdao usmenu naredbu da ode do teretnog vozila.. i da ne sme vozilom da napusti lice mesta dok ne bude pozvan, nakon čega je okrivljeni bez odobrenja ošt. startovao teretno vozilo... i napustio lice mesta na koji način je okrivljeni omeo oštećenog da kao služeno lice izvrši svoju službenu dužnost – službenu radnju da uruči okrivljenom prekršajni nalog..., te je okrivljeni omeo oštećenog da mu saopšti zbog čega je sačinjen prekršajni nalog, te je okrivljeni omeo oštećenog da mu preda na potpis navedeni prekršajni nalog, a u vreme, mestu i na način bliže označen u izreci presude, jasno proizilazi da je preduzetim radnjama okrivljeni ometa službeno lice nadležnih organa u vršenju službene dužnosti, zbog čega se u opisanom radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1.tačka 4) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom i braniocu i o kojoj se može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih članom 37. stav 1. tačka 4) ZKP. Međutim branilac navedenu povredu zakona obrazlaže tako što navodi da je postupak sprovela sudija Biljana Spajić, čiji procesni postupci ozbiljno dovode u pitanje njenu nepristrasnost na koji način se suštinski ukazuje na povredu odredebe člana 37. stav 2. ZKP, a što ne predstavlja obavezan razlog za izuzeće, pa samim tim ni zakonski razlog zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i braniocu zbog povrede zakona, stoga je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP navodeći da je izreka presude nerazumljiva, kao i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP jer je izreka presude protivrečna sama sebi i obrazloženju, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i braniocu zbog povrede zakona, stoga je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, branilac okrivljenog navodi da je sud pogrešno utvrdio činjenično stanje vezano za sve radnje izršenja koje su okrivljenom preciziranim optužnim aktom stavljene na teret, te da okrivljeni nije omeo oštećenog da mu saopšti zbog čega sačinjava prekršajni nalog, niti ga je ometao da mu uruči prekršajni nalog na koji način branilac okrivljenog ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Takođe, u podnetom zahtevu branilac okrivljenog kao razlog podnošenja ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim, kako branilac okrivljenog u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoji navedena povrede zakona, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Uroša Balčina, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na ove povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 484. i 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković