Istom presudom oštećeni je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu, dok je okrivljeni na osnovu člana 196. stav 1. ZKP obavezan na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i troškova krivičnog postupka u iznosu od 102.546,00 dinara, u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1412/14 od 09.03.2015. godine delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, pa je samo u pogledu odluke o kazni preinačena presuda Višeg suda u Novom Sadu K br. 36/13 od 23.09.2013. godine, tako što je okrivljeni B.B. kome su prethodno shodno članu 60. KZ za krivično delo ubistvo u prekoračenju nužne odbrane iz člana 113. u vezi člana 19. stav 3. i člana 23. stav 3. KZ a uz primenu člana 57. stav 4. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine, a za krivično delo lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ zadržana kao pravilno utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine, a za koja krivična dela je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom, te primenom odredbi člana 60. stav 2. tačka 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) godina u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru računajući od 28.05.2010. godine, kao i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3880/13 od 07.04.2014. godine. U preostalom delu žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, kao i žalba branioca okrivljenog, odbijene su kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1412/14 od 09.03.2015. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.B., adv. Dr. V.D., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, s predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači drugostepenu presudu ili pak da istu ukine i da predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti adv. Dr. V.D., Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.B., adv. Dr. V.D., je osnovan.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.B., adv. V.D., se ukazuje da je drugostepeni sud povredio krivični zakon iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to konkretno, a kako to proizilazi iz obrazloženja zahteva učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP, jer je u ponovljenom postupku, suprotno zabrani propisanoj članom 453. ZKP, okrivljenom za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, pri tom zanemarujući činjenicu da je za ovo krivično delo okrivljenom ranijom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3880/13 od 07.04.2014. godine, bila utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 godine, a što je sve uticalo i na visinu izrečene jedinstvene kazne (8 godina). Postupajući na napred opisani način, po stavu branioca okrivljenog drugostepeni sud je povredio zakon na štetu okrivljenog.

Odredbom člana 453. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije. – reformatio in peius.

Iz spisa predmeta proizilazi, da je u ponovljenom postupku, do kojeg je došlo nakon što je Vrhovni kasacioni sud rešenjem Kzz 780/14 od 02.10.2014. godine usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog B.B., ukinuo presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3880/13 od 07.04.2014. godine i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje, nakon čega je Viši sud u Novom Sadu presudom K.br.36/13 od 23.09.2013. godine okrivljenom B.B. najpre utvrdio pojedinačne kazne zatvora i to: 4 godine i 6 meseci za krivično delo ubistvo u prekoračenju u granicama nužne odbrane iz člana 113. u vezi člana 19. stav 3. i člana 23. stav 3. KZ; 2 godine za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i 1 godina za krivično delo lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a zatim okrivljenom izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina u koju mu je uračunao i vreme provedeno u pritvoru počev od 28.05.2010. godine pa nadalje.

Međutim, odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog B.B., Apelacioni sud u Novom Sadu je delimičnim uvaženjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, preinačio prvostepenu presudu samo u delu odluke o kazni i okrivljenom B.B. za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, pa zadržavajući kao pravilno utvrđene kazne zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci za krivično delo ubistvo u prekoračenju nužne odbrane iz člana 113. u vezi člana 19. stav 3. i člana 23. stav 3. KZ i 1 godina za krivično delo lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, okrivljenog B.B. osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru.

Postupajući na opisani način drugostepeni sud je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda svojom presudom Kž1 1412/14 od 09.03.2015. godine, povredio načelo zabrane preinačenja na gore, propisano članom 453. ZKP, jer je u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije drugostepene presude, odlučujući o izjavljenim žalbama, okrivljenog B.B. za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, osudio na strožu kaznu zatvora (3 godine) od one izrečene ranijom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3880/13 od 07.04.2014. godine (2 godine), ukinutom po zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog.

Odredbom člana 494. stav 4. ZKP propisano je da je pri izricanju mere presude, sud vezan zabranom propisanom u članu 453. tog zakona.

Kako presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1412/14 od 09.03.2015. godine, okrivljenom B.B., krivična sankcija nije mogla biti izmenjena na njegovu štetu po žalbi Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, to je Vrhovni kasacioni sud uvažavajući kao osnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, utvrdio da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1412/14 od 09.03.2015. godine, na štetu okrivljenog, učinjena povreda zakona iz člana 494. stav 4. u vezi člana 438. stav 1. tačka 10) i člana 453. ZKP, te je istu otklonio tako što je preinačio drugostepenu presudu i okrivljenom B.B. za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, nalazeći da ovako odmerena kazna odgovara olakšavajućim i otežavajućim okolnostima utvrđenim u redovnom postupku, i zadržavajući kao pravilno utvrđene kazne zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci za krivično delo ubistvo u prekoračenju nužne odbrane iz člana 113. u vezi člana 19. stav 3. i člana 23. stav 3. KZ i 1 godina za krivično delo lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina, nalazeći da će se istom postići svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, iz iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odluči je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                              Vesko Krstajić,s.r.