Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljene se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodima da činjenični opis radnje u optužnom aktu „u stanju uračunljivosti, svesna svoga dela čije je izvršenje htela ...“ nije sadržavao svest o protivpravnosti, kao neophodnom elementu krivice, koji element je prvostepeni sud, u izreku presude, sam dodao „svesna zabranjenosti dela“ čime je prekoračio optužni akt.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u podnetom zahtevu ocenjuje kao neosnovane, jer prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog, koje su opisane u optužnom aktu, dodavanjem više kriminalnih aktivnosti, odnosno dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije. To ovde nije slučaj jer uz postojanje u optužbi činjeničnog opisa radnje „... u stanju uračunljivosti, svesna svog dela čije je izvršenje htela ...“, dakle uz dat opis uračunljivosti i umišljaja, dodavanjem reči „svesna zabranjenosti dela“ nije prekoračena optužba jer „protivpravnost“ proizlazi iz činjenica u pogledu umišljaja koji je u optuženju opisan u pogledu svesti o postojanju dela, pa samim tim i zabranjenosti. Na naveedeni način okrivljenoj nije povećana kriminalna aktivnost niti kriminalna volja, pa joj samim tim nije ni otežan položaj u pogledu pravne ocene dela niti krivične sankcije. Unošenjem navedenih reči u izreku prvostepene presude sud je, u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu, precizirao činjenični opis radnji okrivljene u izreci presude, na šta ima zakonska ovlašćenja.

Iz navedenih razloga, suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog, da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, su ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, podnetim zahtevom branioca okrivljene se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP uz obrazloženje da krivično delo uvreda postoji kada su uvredljive reči izgovorene sa namerom omalovažavanja privatnog tužioca što ovde nije slučaj jer sam privatni tužilac tvrdi da su inkriminisane reči netačne s`obzirom da je on „trikotažu“ kupio novcem koji je posudio i da za to ima ugovor. To što privatni tužilac tvrdi da je okrivljena iznosila neistine o njemu nije dovoljno za postojanje krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ već inkriminisane reči - radnje predstavljaju elemente karakteristične za krivično delo kleveta koje je dekriminalizovano, tako da privatni tužilac satisfakciju može potražiti u građanskom postupku, a ne u krivičnom.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode branioca okrivljene ocenjuje kao neosnovane.

U činjeničnom opisu dela, datom u izreci osuđujuće presude Osnovnog suda u Šidu, utvrđeno je, između ostalog da je okrivljena u navedeno vreme i na navedenom mestu, u uračunljivom stanju svesna svog dela čije izvršenje je htela, svesna zabranjenosti dela izgovorivši reči „On je pokrao te radnike i kupio trikotažu, da je lopov i kriminalac“, samim tim manifestovala volju i htela da uvredi privatnog tužioca čime su utvrđene sve činjenice i okolnosti kako objektivne koje se odnose na samu radnju izvršenja okrivljene, tako i subjektivne koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljene, koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Iz navedenih razloga, suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljene da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, su ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                          Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić