Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Inela Čantrića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog Nenada Sarića, u PS Aranđelovac Ku 1611/2020 od 09.12.2020. godine, sa obrazloženjem da su okrivljeni Nenad Sarić i Inel Čantrić, prilikom iznošenja odbrane u policiji imali istog branioca, advokata Anđelu Stanišić, što je u suprotnosti sa odredbom člana 73. stav 3. tačka 4) ZKP, kojom je propisano da branilac ne može biti branilac saokrivljenog koji se u istom predmetu tereti za isto krivično delo, a advokat Anđela Stanišić je bila branilac i okrivljenom Nenadu Sariću koji je izneo odbranu i priznao izvršenje krivičnog dela dana 09.12.2020. godine u prostorijama PS Aranđelovac i okrivljenom Inelu Čantriću koji se dana 10.12.2020. godine branio ćutanjem, iako su kao saizvršioci odgovarali za isto krivično delo.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Inela Čantrića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 73. stav 3. tačka 4) ZKP, propisano je da branilac ne može biti branilac saokrivljenog koji se u istom predmetu tereti za isto krivično delo, osim ako organ postupka zaključi da to ne bi štetilo interesima odbrane.

Iz spisa predmeta proizlazi da su okrivljeni Nenad Sarić i Inel Čantrić, protiv kojih je podneta krivična prijava, PU Kragujevac, PS Aranđelovac, broj Ku 1611/2020 od 09.12.2020. godine zbog postojanja osnova sumnje da su kao saizvršioci učinili krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. i člana 33. KZ, u predistražnom postupku prilikom saslušanja u policiji imali istog izabranog branioca advokata Anđelu Stanišić, u kojoj fazi postupka se okrivljeni Inel Čantrić, branio ćutanjem, dok je okrivljeni Nenad Sarić, svoju odbranu izneo.

Kako se okrivljeni Inel Čantrić u predistražnom postupku branio ćutanjem, dakle, nije izneo svoju odbranu, to suprotnosti između njegove i odbrane okrivljenog Nenada Sarića, nije ni bilo, tako da, po oceni ovoga suda, zajednički branilac nije mogao da šteti interesima odbrane okrivljenih koji se u istom predmetu terete za isto krivično delo. Kolizija u odbranama okrivljenih je, po nalaženju ovoga suda, mogla postojati samo u kasnijim fazama postupka – u postupku istrage i na glavnom pretresu, jer je okrivljeni Inel Čantrić, tek tada izneo svoju odbranu, a u tim fazama postupka okrivljeni nisu imali zajedničkog branioca, s obzirom na to da je okrivljenog Inela Čantrića, tada zastupao drugi branilac – advokat Branko Pavlović.

Sledstveno iznetom, prilikom saslušanja saokrivljenih Inela Čantrića i Nenada Sarića, u predistražnom postupku u prisustvu zajedničkog branioca, po oceni ovoga suda nije povređena odredba člana 74. stav 3. tačka 4) ZKP, pa zapisnik o saslušanju okrivljenog Nenada Sarića u PS Aranđelovac Ku 1611/2020 od 09.12.2020. godine ni sam po sebi, niti po načinu pribavljanja, ne predstavlja nezakonit dokaz koji u smislu člana 84. ZKP, nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog Inela Čantrića kojima se ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog Inela Čantrića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da je sud pogrešno ocenio odbranu okrivljenog Nenada Sarića, datu u PS Aranđelovac, jer je ista u suprotnosti sa svim ostalim izvedenim dokazima i to sa iskazima svedoka AA i BB, zatim sa nalazom i mišljenjem veštaka za telekomunikacije Dejana Nikolića iz kog, prema navodima zahteva, proizlazi da su se okrivljeni kritičnog dana u 18,30 časova nalazili u Beogradu, a tek u 23,00 časa u zoni pokrivenosti bazne stanice „Aranđelovac Hotel Izvor“ kao i sa odbranom samog okrivljenog Nenada Sarića iznetoj na glavnom pretresu, koja je u potpunosti saglasna sa odbranom okrivljenog Inela Čantrića i iskazima svedoka AA i BB.

Po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva ceni dokaze izvedene tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pravnosnažnim presudama i time ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog Imela Čantrića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić