Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti advokatu Rastku Ružiću, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti KTZ.br.498/19 ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a naime da je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakon, jer deo zahteva okrivljenog u kome traži da mu se naknade troškovi krivičnog postupka na ime žalbe na rešenje o troškovima pred Višim sudom u Novom Sadu, nije prihvatio, smatrajući da okrivljenom ne pripadaju troškovi krivičnog postupka na ime nagrade za sastav žalbe izjavljene protiv rešenja o troškovima.

Naime, Viši sud u Novom Sadu je pobijanim rešenjima o troškovima krivičnog postupka našao da je neosnovan zahtev branioca za dosuđenje troškova na ime sastava žalbe na rešenje o troškovima krivičnog postupka, jer su stanovišta da se navedena žalba ne može smatrati žalbom koja je propisana Tarifom, budući da advokat istom štiti svoje lične interese u cilju naplate svojih troškova, a ne interese maloletnog lica, zbog kojih je i postavljen za branioca po službenoj dužnosti i na ime koje odbrane mu pripadaju svi troškovi nastali u interesu prava i odbrane maloletnog lica.

Postupajući na taj način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Viši sud u Novom Sadu je pobijanim rešenjima, učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je, pored ostalog, da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana 261. ZKP navedeno šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa se u tački 7) propisuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca.

Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u stavu 1. propisano je i označeno za koje podneske advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1, dok je stavom 2. propisano da advokatu pripada 50 % nagrade iz tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku. Takođe, tarifnim brojem 5. u stavu 1. navedene tarife propisano je i označeno za sastavljanje kojih pravnih lekova advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1, dok su stavom 2. tog tarifnog broja označeni pravni lekovi za čije sastavljanje advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1. uvećana za 100 %. Dakle, nagrada za sastavljanje žalbe na rešenje o troškovima postupka nije predviđena tarifnim brojem 5. stav 1. i 2. , već se ova žalba ima tretirati kao „ostali podnesci“ u krivičnom postupku shodno stavu 2. tarifnog broja 4., za čije sastavljanje advokatu pripada 50 % nagrade iz tarifnog broja 1.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da nagrada podrazumeva novčanu naknadu koja pripada određenom licu za njegov rad, a žalba na rešenje o troškovima krivičnog postupka pred Višim sudom u Novom Sadu, u konkretnom slučaju spada u ostale podneske u krivičnom postupku, kao i odredbu čl. 79. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnog dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica na osnovu koje je sud u rešenju o obustavi postupka odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, to je nepravilan zaključak nižestepenog suda da navedeni podnesak nije sastavljen u funkciji odbrane okrivljenog.

Pored navedenog osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a kojim Republički javni tužilac ukazuje da je Viši sud u Novom Sadu donošenjem pobijanih rešenja učinio navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer su dati razlozi nejasni, s obzirom da sud ne navodi pravni osnov, odnosno zakonske razloge za svoj stav, kojim odbija zahtev branoca za dosuđenje troškova krivičnog postupka na ime sastava žalbe protiv rešenja o troškovima.

Na izneti način, i po oceni Vrhovog kasacionog suda, Viši sud u Novom Sadu je razloge u pogledu nepriznavanja troškova na ime sastava žalbe na rešenje o troškovima krivičnog postupka učinio nejasnim i u znatnoj meri protivrečnim i na taj način učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca KTZ.br.498/19 od 31.05.2019. godine kao osnovan, ukinuo pobijana rešenja o troškovima Višeg suda u Novom Sadu Km 41/17 od 21.02.2019. godine i Kvm 17/19 od 14.03.2019. godine i predmet vratio tom sudu na ponovno odlučivanje, pri čemu će sud imati u vidu primedbe navedene u ovoj presudi.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                         Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić