O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kruševcu K 29/18 od 10.07.2019. godine, okrivljeni AA stavom I izreke, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u saizvršilaštvu – u vezi sa članom 33. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 26.11.2016. godine do 19.01.2017. godine.

Istom presudom, na osnovu člana 91. KZ, od okrivljenog AA oduzeta je imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 35.817.000,80 dinara.

Okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka Višem javnom tužilaštvu u Kruševcu u iznosu od 138.102,94 dinara, te da sudu naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 26.896,83 dinara i da na ime paušala uplati iznos od 15.000,00 dinara, kao i da BB na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 176.250,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Stavom II iste presude, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, okrivljeni je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo pranje novca iz člana 245. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ u saizvršilaštvu – u vezi sa članom 33. KZ, jer nije dokazano da je učinio ovo krivično delo.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 773/19 od 26.11.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kruševcu, okrivljenog AA i njegovog branioca – advokata Miloša Paligorića, a presuda Višeg suda u Kruševcu K 29/18 od 19.07.2019. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA– advokat Miloš Paligorić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede odredaba člana 91. stav 1. KZ, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ, te zbog povrede odredaba člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i spise predmeta vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ i u odnosu na povredu odredaba člana 441. stav 4. ZKP, isti zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitim dokazima, i to na svim dokazima koji su izvedeni tokom istrage i glavnog pretresa, čijem izvođenju je prisustvovao advokat Zoran Petrović kao punomoćnik oštećenog BB, obzirom da je advokat Zoran Petrović ... VV, javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u ... . Stoga se, prema navodima zahteva, navedeni tužilac morao izuzeti od daljeg postupanja u ovom krivičnom postupku, a dokazi izvedeni tokom istrage i glavnog pretresa, čijem je izvođenju prisustvovao advokat Zoran Petrović, morali su biti izdvojeni iz spisa predmeta kao nezakoniti.

Nadalje, u zahtevu se ističe da je javni tužilac VV omogućio da njegov ... – advokat Zoran Petrović u istrazi prisustvuje saslušanju tada osumnjičenog AA pred zamenikom Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu 19.01.2017. godine i saslušanju osumnjičene GG dana 01.12.2016. godine, iako se radi o radnji saslušanja osumnjičenog u istrazi, shodno odredbi člana 300. stav 1. ZKP, o kojoj se obaveštava samo branilac okrivljenog, te da je prisustvovao i izvođenju dokaznih radnji ispitivanja svedoka DD i ĐĐ u istrazi dana 07.12.2016. godine i svedoka EE dana 14.12.2016. godine, a kojim radnjama kao punomoćnik oštećenog nije mogao prisustvovati pre ispitivanja oštećenog BB. Prema navodima zahteva, advokat Zoran Petrović je u svojstvu punomoćnika oštećenog prisustvovao i dokaznim radnjama ispitivanju svedoka ŽŽ i ZZ u istrazi dana 21.12.2016. godine i svedoka II dana 10.01.2017. godine, kao i glavnim pretresima održanim dana 11.10.2017. godine, 19.02.2018. godine i 26.03.2018. godine, te prema stavu branioca svi navedeni dokazi, izvedeni tokom istrage i glavnog pretresa, predstavljaju nezakonite dokaze na kojima se pravnosnažna presuda ne može zasnivati, a na koji način je pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca AA– advokata Miloša Paligorića, Vrhovni kasacioni sud je ocenio neosnovanim, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, u krivičnom postupku koji je vođen protiv okrivljenog AA nije postupao javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u ... VV, već njegov zamenik Miodrag Surla, a zahtev za izuzeće navedenog javnog tužioca i zamenika nije usvojen, već je odbijen kao neosnovan rešenjem Apelacionog javnog tužioca u Kragujevcu Ktr. 963/18 od 07.12.2018. godine, sa obrazloženjem da ne postoje razlozi za izuzeće javnog tužioca VV jer je njegov ... preminuo … . godine, te zbog toga što navedeni javni tužilac uopšte nije ni postupao u konkretnom predmetu, niti je preduzimao bilo koju radnju predviđenu Zakonikom o krivičnom postupku.

Pored toga, iz spisa predmeta proizilazi da je prethodna presuda, kojom je okrivljeni AA oglašen krivim (presuda Višeg suda u Kruševcu K 18/17 od 7.06.2018. godine) ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 884/18 od 27.09.2018. godine, a u ponovnom postupku, pre donošenja presude Višeg suda u Kruševcu K 29/18 od 10.07.2019. godine, koja se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pobija, ponovo su izvedeni isti dokazi, pa kako se, dakle, pravnosnažna presuda zasniva na dokazima izvedenim na glavnom pretresu, te na sadržini iskaza koji su predočeni prisutnima na glavnom pretresu održanom dana 06.05.2019. godine, uz saglasnost stranaka, pored ostalog i uz saglasnost branioca okrivljenog – advokata Miloša Paligorića, to po oceni ovog suda pravnosnažna presuda nije zasnovana na nezakonitim dokazima, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Međutim, zahtev branioca okrivljenog – advokata Miloša Paligorića osnovan je u delu u kojem se ukazuje da je pobijanim presudama povređena odredba člana 5. KZ.

Pobijanim presudama, okrivljeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, koji je važio u vreme donošenja prvostepene i drugostepene odluke.

Odredbom člana 5. stav 1. KZ, propisano je da se na učionioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvšenja krivičnog dela, a stavom 2. istog člana pripisano je da, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Odredbom člana 227. stav 3. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 94/16), koji se primenjuje od 01.03.2018. godine i koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda, propisano je da će se učinilac predmetnog krivičnog dela kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Odredbom člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 121/12), koji se primenjivao od 15.04.2013. godine do 28.02.2018. godine, i koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Dakle, krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koje je okrivljenom stavljeno na teret i koje je bilo propisano Krivičnim zakonikom koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, i krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim nižestepenim presudama, sadrže ista bitna obeležja, i za oba je propisana ista kazna zatvora – od dve do deset godina, s tim što je odredbom stava jedan (1) člana 227. KZ propisana dodatna obaveza suda da utvrđuje i da li su radnjama okrivljenog ostvarena zakonska obeležja nekog drugog krivičnog dela, pa tek nakon toga da izvede pravni zaključak o postojanju zloupotrebe iz ove odredbe KZ. Stoga su i prvostepeni i drugostepeni sud, primenjujući na okrivljenog zakon koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda (a koji očigledno nije blaži od prethodnog), a ne zakon koji se primenjivao u vreme izvršenja dela, učinili povredu člana 5. KZ, odnosno povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na šta se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Iz navedenih razloga, a zbog učinjene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud je preinačio pobijane pravnosnažne presude u pogledu pravne ocene dela, te je krivično – pravne radnje okrivljenog AA, za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi st. 1. KZ („Službeni glasnik RS“, br.121/12 primenjuje se od 05.04.2013. godine) u saizvršilaštvu – u vezi člana 33. KZ, za koje delo ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, i u ovu kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 26.11.2016. godine do 19.01.2017. godine.

Po oceni ovog suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe i da je nižestepenim presudama učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog jer je okrivljeni obavezan da BB na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 176.250,00 dinara, a kojim navodima zahteva se ukazuje na povredu odredaba člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pored ostalog, nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika.

Prema stanju u spisima, dopisom Kti broj 31/16 od 10.07.2017. godine, Viši javni tužilac je izmenio optužni akt, tako što, pored ostalog, BB nema svojstvo oštećenog u ovom postupku.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je izrekom prvostepene presude okrivljeni AA obavezan, pored ostalog, da BB koji nema svojstvo oštećenog lica na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 176.250,00 dinara, a koju presudu je potvrdio drugostepeni sud, to je nižestepenim presudama učinjena povreda odredaba člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP. Stoga je Vrhovni kasacioni sud preinačio pobijane presude u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što je okrivljenog obavezao samo da naknadi troškove krivičnog postupka Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu u iznosu od 138.102,94 dinara i sudu u iznosu od 26.896,83 dinara, te obavezao okrivljenog da na ime paušala sudu isplati iznos od 15.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, ne obavezujući ga da BB naknadi troškove postupka.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbačen je kao nedozvoljen.

U preostalom delu, branilac polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama, isticanjem da je u toku postupka bilo neophodno da prvostepeni sud utvrdi zbog kojih se radnji vodi postupak protiv okrivljenog pred Osnovnim sudom u Brusu, a koji se prema stavu branioca „vodi za poresku utaju po istih 13 računa zbog kojih se postupak vodi pred Višim sudom u Kruševcu“, što je prvostepeni sud odbio da utvrdi, polemiše se i sa iskazom svedoka EE i svedoka II, te ukazuje da u konkretnom slučaju ne postoje razlozi na osnovu kojih je sud mogao izvesti zaključak da je okrivljeni postupao sa direktnim umišljajem kao oblikom krivice.

Pored toga, branilac ukazuje na povredu odredaba člana 91. stav 1. KZ, i s tim u vezi ističe da je nejasno da se samo od okrivljenog oduzima navodno pribavljena imovinska korist, a na koji način je prema stavu branioca takođe povređen zakon na štetu okrivljenog.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza, te povreda odredaba člana 91. stav 1. KZ ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP u preinačujućem delu, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, te na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić