Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1181/23 od 25.01.2024. godine usvojena je žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K 572/22 od 15.06.2023. godine, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljene Jovana Radosavljevića i Dragana Vukićevića zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivima, osudio na kazne zatvora u trajanju od po 5 (pet) godina, u koje im se uračunava vreme provedeno u pritvoru i to okrivljenom Jovanu Radosavljeviću u periodu od 15.06.2022. godine do 16.06.2023. godine, a okrivljenom Draganu Vukićeviću u periodu od 04.07.2022. godine do 16.06.2023. godine, dok su žalbe branilaca okrivljenog Jovana Radosavljevića, advokata Zdenka Tomanovića, advokata Marka Draškovića, advokata Nemanje Govedarice i advokata Nikole Ristovića i žalba branioca okrivljenog Dragana Vukićevića, advokata Miloša Malidžana, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Jovana Radosavljevića, advokat Nikola Ristović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Jovana Radosavljevića dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Jovana Radosavljevića, advokat Nikola Ristović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. Prema navodima zahteva, u donošenju pobijane drugostepene presude učestvovale su sudija Nada Hadži Perić, kao predsednik veća, i sudije Dragan Ćesarović i Zoran Đorđević, kao članovi veća, koji su morali biti izuzeti od sudijske dužnosti jer su u istom krivičnom postupku odlučivali o žalbama izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom i to svo troje u rešenju Kž2 830/23 od 13.04.2023. godine, sudije Dragan Ćesarović i Zoran Đorđević u rešenju Kž2 2064/22 od 28.09.2022. godine, a sudija Zoran Đorđević i u rešenju Kž2 2564/22 od 24.11.2022. godine. Odlučujući u navedenim rešenjima o žalbama izjavljenim na rešenja o produženju pritvora, sudije Nada Hadži Perić, Dragan Ćesarović i Zoran Đorđević su formirale predubeđenje, koje je takvog kvaliteta i značaja da je učešće tih sudija u donošenju meritorne odluke u istom krivičnom postupku determinisano upravo njihovim prethodnim odlučivanjima o pritvoru. Postojanje takve vrste predubeđenja, prema navodima zahteva, proizlazi iz razloga rešenja Kž2 830/23 u kom je citirana odredba člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP ali i ostalih navoda jer su navedene sudije zauzele jasan stav da je produženje pritvora prema okrivljenom Jovanu Radosavljeviću opravdano. S tim u vezi, branilac u zahtevu ukazuje na odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije o nezavisnom i nepristrasnom sudu, člana 37. stav 1. tačka 4) i stav 2. ZKP i stavove izražene u odluci Ustavnog suda Srbije Už 4461/10 od 30.01.2014. godine, odluci Vrhovnog kasacionog suda Kzz OK 6/21 od 22.04.2021. godine i odluci Evropskog suda za ljudska prava (Perote Pellon protiv Španije).

Vrhovni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Jovana Radosavljevića, advokata Nikole Ristovića, ocenjuje kao neosnovane.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja o krivici istog okrivljenog, što proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, opravdava strah da taj sudija nije nepristrasan. Ono što je važno je opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte – Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33).

Iz navedenog proizilazi da, po pravilu, učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

U konkretnom slučaju, učestvovanje sudija Nade Hadži Perić, Dragana Ćesarovića i Zorana Đorđevića u odlučivanju o žalbama izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora, po oceni ovog suda, nije takvog kvaliteta da bi dovelo u pitanje nepristrasnost ovih sudija u odnosu na njihovo kasnije odlučivanje u istom predmetu o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude.

Iz spisa predmeta proizilazi da se veće Apelacionog suda u Beogradu, u čijem sastavu su bili sudija Nada Hadži Perić, Dragan Ćesarović i Zoran Đorđević prilikom odlučivanja o izjavljenim žalbama branilaca okrivljenog Jovana Radosavljevića, u rešenju Kž2 830/23 od 13.04.2023. godine, odnosno sudije Dragan Ćesarović i Zoran Đorđević u rešenju Kž2 2064/22 od 28.09.2022. godine, a sudija Zoran Đorđević i u rešenju Kž2 2564/22 od 24.11.2022. godine, nije bavilo ni opravdanom sumnjom niti ocenom dokaza, već razlozima za pritvor iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pa se njihovo učestvovanje u donošenju navedenih rešenja, ne može poistovetiti sa učestvovanjem u veću koje odlučuje o potvrđivanju optužnice u smislu bitne povrede odredaba krivičnog postupka zbog koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti. Shodno tome, stav koji je izražen u odluci Ustavnog suda Srbije Už 4461/2010 od 30.01.2014. godine i odluci Vrhovnog kasacionog suda Kzz OK 6/2021 od 22.04.2021. godine, na koji se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje, ne može biti primenjen u konkretnoj situaciji.

Prema tome, Vrhovni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, učestvovanje sudija Nade Hadži Perić, Dragana Ćesarovića i Zorana Đorđevića u ranijoj fazi postupka, ne dovodi u pitanje pretpostavku njihove nepristrasnosti prilikom donošenja odluke o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, zbog čega pobijanom drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Jovana Radosavljevića.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković