Pored toga, istom presudom okrivljeni AA i BB su obavezani da solidarno plate na ime troškova krivičnog postupka VJT u Zaječaru iznos od 6.172,83 dinara, na ime paušala da plate sudu iznos od po 5.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, a okrivljeni AA je obavezan da VJT u Zaječaru na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 36.000,00 dinara, na ime isplaćenih nužnih izdataka branioca po službenoj dužnosti adv. Bogdana Miloševića, u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 614/24 od 13.11.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenih AA i BB, a prvostepena presuda je potrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene BB, advokat Jovana Šubarić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede odredaba člana 68. stav 1. tačaka 3) ZKP i člana 300. stav 1. i 6. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane pravnosnažne presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje Višem sudu u Zaječaru.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 300. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene u zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati. S tim u vezi, kao nezakonite dokaze označava zapisnike o ispitivanju svedoka VV i GG, koji su ispitani dana 24.06.2023. godine pred javnim tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru, suprotno odredbi člana 300. stav 1. ZKP i člana 68. stav 1. tačka 3) ZKP. Branilac ističe da su svedoci ispitani bez prisustva okrivljene i njenog branioca, čime je povređeno pravo na odbranu okrivljene i takvi zapisnici nisu mogli biti korišćeni kao dokaz u krivičnom postupku. Pored toga, branilac navodi da je sporna i zakonitost samog zapisnika o ispitivanju svedoka, jer su svedoci ispitani bez ličnih dokumenata, na koji način tužilaštvo nije moglo da utvrdi identitet ovih svedoka, pa je ove zapisnike trebalo izdvojiti iz spisa predmeta.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene su, po nalaženju ovog suda, neosnovani.

U spisima predmeta se nalazi poseban omot Višeg suda u Zaječaru Kppr 24/23, u kome je odobrenje sudije za prethodni postupak Višeg suda u Zaječaru, a po predlogu VJT Zaječar Kt 36/23 od 24.06.2023. godine, za ispitivanje svedoka VV i GG, oba dražavljani Sirije, u predistražnom postupku koji je vodio VJT u Zaječaru u predmetu Kt 36/23 protiv okrivljenih AA i BB, zbog krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ.

U spisima predmeta se nalaze i zapisnici o ispitivanju svedoka, u kojima je navedeno da su svedoci VV i GG ispitani pred Višim javnim tužilaštvom u Zaječaru Kt 36/23 dana 24.06.2023. godine, da je svaki od navedenih svedoka ispitan posebno u prisustvu javnog tužioca, prevodioca i zapisničara, a koji prevodilac je prethodno, u smislu člana 86. stav 3. ZKP, položio zakletvu. Nakon toga je predsednik veća, na glavnom pretresu pred Višim sudom u Zaječaru u predmetu K 17/24, dana 29.05.2024. godine, pročitao iskaze svedoka VV i GG, uz saglasnost branioca okrivljene advokata Miljana Milića.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisano je da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka. Stavom 6. istog člana je propisano da ako poziv osumnjičenom i njegovom braniocu nije dostavljen u skladu sa odredbama ovog zakonika, odnosno ako se istraga vodi protiv nepoznatog učinioca, javni tužilac može preduzeti ispitivanje svedoka ili veštaka samo po prethodnom odobrenju sudije za prethodni postupak.

Kako je javni tužilac VJT u Zaječaru, u predistražnom postupku koji je vodio, pre ispitivanja navedenih svedoka, pribavio odobrenje sudije za prethodni postupak, u skladu sa citiranom odredbom člana 300. stav 6. ZKP, a čiji iskazi su pročitani uz saglasnost branioca okrivljene na glavnom pretresu, to su navedeni dokazi izvedeni u svemu u skladu sa odredbama ZKP, pa su takvi iskazi svedoka zakoniti dokaz i isti se mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Stoga su po nalaženju Vrhovnog suda neosnovani navodi odbrane da su pobijane presude zasnovene na nezakonitim dokazima, odnosno da je izvođenjem navedenih dokaza, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, 440. ZKP, 16. ZKP. Ističući povredu odredbe člana 16. stav 4. ZKP, branilac osporava izvedene dokaze koji su ukazivali na pribavljenu protivpravnu imovinsku korist, te iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, osporava utvrđeno činjenično stanje i pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, na koji način ističe povredu odredbe člana 440. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, člana 440. ZKP i 16. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                       Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković