Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.3500/13 od 06.05.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog D.S. i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Subotici 11 K br.2106/2010 od 19.08.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su:

-okrivljeni D.S., ne navodeći zakonski razlog niti predlog, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podneo zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i predlaže ukidanje pobijanih presuda;

-branilac okrivljenog D.S. - advokat V.J.Đ., na osnovu člana 385. stav 1. ZKP, zbog povrede odredaba člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog D.S. nedozvoljen.

Odredbom člana 604. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/2010), pa je Vrhovni kasacioni sud prvostepenu presudu, koja je doneta 19.08.2013. godine, ocenio po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Pozivajući se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (član 368. stav 1. tačka 10. ranije važećeg ZKP) branilac okrivljenog D.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepena presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati – na zapisniku o prepoznavanju koje je 12.02.2010. godine obavljeno na sugestibilan način u Osnovnom sudu u Subotici od strane svedoka L.V.-Š., a na osnovu kog dokaza je sud utvrdio da je izvršilac predmetnog krivičnog dela okrivljeni D.S. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je okrivljeni D.S. saslušan pred istražnim sudijom dana 27.10.2009. godine, u terminu od 10,38 do 10,50 časova, nakon čega je, od 11,00 časova, saslušavana i svedok L.V.-Š., koja je izjavila da je učinilac krivičnog dela imao na sebi crni kačket i crnu trenerku i da, obzirom da je ispred sudnice videla okrivljenog koji je saslušan pre nje, može da izjavi da je učinilac taj mladić, a da je zatim tužilaštvo, podneskom od 20.11.2009. godine, predložilo da navedeni svedok učestvuje u radnji prepoznavanja gde bi joj bio pokazan i okrivljeni D.S., što je obavljeno dana 12.02.2010. godine, pri čemu je svedok izjavila da je 99,99% sigurna da je okrivljeni učinilac krivičnog dela.

Prema navodima zahteva, drugostepeni sud je učinio istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, zaključujući da je prvostepeni sud učinio relativno bitnu povrede odredaba ZKP, jer bi navodno i bez prepoznavanja od strane svedoka L.V.-Š. činjenično stanje bilo utvrđeno na identičan način, te na koji način nije otklonjena povreda zakona na koju je u žalbi protiv prvostepene presude ukazano.

Suprotno iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (odnosno iz člana 368. stav 1. tačka 10. ZKP koji se primenjivao u vreme donošenja prvostepene presude – ''Službeni glasnik RS'', broj 58/2004 ... 76/10).

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je svoj zaključak o tome da je upravo okrivljeni D.S. izvršio krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ na štetu oštećene L.V.-Š., zasnovao ne samo na zapisniku o prepoznavanju od 12.02.2010. godine, kako se to neosnovano navodi u zahtevu, već na osnovu svih izvedenih dokaza u toku postupka, pre svega na osnovu kriminalističko-tehničke dokumentacije i na osnovu uvida u snimak sačinjen u STR M., gde je i izvršeno predmetno krivično delo, kako je to i navedeno na strani 7 prvostepene presude.

Prema obrazloženju prvostepene presude, prvostepeni sud je imao u vidu i činjenicu da je oštećena na glavnom pretresu održanom dana 12.05.2010. godine izjavila da je 99% sigurna da je upravo okrivljeni D.S. izvršilac predmetnog krivičnog dela, te nalaz i mišljenje veštaka d.o.o. P. N.S., kao i fotodokumentaciju koja se nalazi u spisima predmeta.

Na istu povredu odredaba krivičnog postupka, branilac okrivljenog D.S., ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Novom Sadu je, kao drugostepeni, ove žalbene navode ocenio neosnovanim i u obrazloženju presude Kž1 br.3500/13 od 06.05.2014. godine, u poslednjem stavu na strani 2 i prvom stavu na strani 3, naveo zbog čega razloge iznete u prvostepenoj presudi u svemu prihvata kao pravilne, a na koje razloge i Vrhovni kasacioni sud upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojim se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, odbijen je kao neosnovan, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog D.S., podnet protiv istih pravnosnažnih presuda, je nedozvoljen.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. Odredbom stava 3. istog člana, propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, iz kojih jasno proizilazi da okrivljeni nema ovlašćenje da lično podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, već da ovaj vanredni pravni lek može podneti isključivo preko svog branioca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog D.S. odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, nalazeći da je podnet od strane neovlašćenog lica.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba članova 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                    Predrag Gligorijević, s.r.