.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 588/2016
15.06.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Maje Kovačević- Tomić i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog N.J., zbog krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 223. stav 4. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata M.M., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Kruševcu Kv br.896/15 od 24.09.2015. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž2 br.3/16 od 13.01.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 15. juna 2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.J. – advokata M.M., podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Kruševcu Kv br.896/15 od 24.09.2015. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž2 br.3/16 od 13.01.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu Kv br.896/15 od 24.09.2015. godine, novčana kazna u određenom iznosu od 150.000,00 dinara koja je okrivljenom N.J. izrečena presudom Osnovnog suda u Kruševcu 5K br.4244/10 od 17.07.2012. godine, koja nije isplaćena, zamenjena je kaznom zatvora u trajanju od 150 dana, tako što je za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne određen jedan dan zatvora. Istovremeno je određeno da će ovu kaznu okrivljeni N.J. izdržati po pravnosnažnosti rešenja, s tim što će se izvršenje kazne zatvora obustaviti ukoliko okrivljeni plati novčanu kaznu u celosti.
Rešenjem Višeg suda u Kruševcu Kž2 br.3/16 od 13.01.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog N.J., izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Kruševcu Kv br.896/15 od 24.09.2015. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog N.J. – advokat M.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijana rešenja tako što će obustaviti postupak izvršenja krivične sankcije prema okrivljenom, ili da pobijana rešenja ukine u celini.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog N.J. – advokat M.M., kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok u obrazloženju zahteva ukazuje na povredu člana 105. tačka 7. Krivičnog zakonika, isticanjem da je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost izvršenja novčane kazne, koja povreda shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije predviđena kao dozvoljeni zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, a zbog povrede zakona.
Kako je, prema tome, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljne razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog N.J. odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Medenica, s.r. Nevenka Važić, s.r.
