Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 201/19 od 19.03.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kruševcu i branioca okrivljenog Dejana Tomaševića i presuda Višeg suda u Kruševcu K 33/18 od 29.01.2019. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dejana Tomaševića, advokat Radivoje Rakić zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stv 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede zakona iz člana 447 ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dejana Tomaševića, advokata Radivoja Rakića je neosnovan.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog navodi da se na zapisnicima o saslušanju okrivljenog, oštećene i ostalih lica pred Višim javnim tužiocem presuda ne može zasnivati, obzirom da prethodno nije doneta naredba o sprovođenju istrage, da su ova lica saslušana bez saglasnosti sudije za prethodni postupak i bez obaveštavanja branioca o tim radnjama.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, tada osumnjičeni Dejan Tomašević nakon donošenja rešenja o zadržavanju do 48 sati od strane MUP RS PU Kruševac PS Ćićevac Ku 783/18, Ls 95/18 od 10.10.2018. godine sproveden je nadležnom javnom tužiocu koji ga je poučio o pravima i dužnostima osumnjičenog lica u smislu odredbe člana 68. stav 1. i člana 69. ZKP i dana 12.10.2018. godine saslušao na zapisniku Kti 33/18 u prisustvu zamenika tužioca Srđana Živića, branioca advokata Radivoja Rakića i zapisničara Ivana Simića koji svi prisutni su upozoreni da u smislu člana 235. stav 1. ZKP imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se zapisnik pročita, nakon čega su izjavili da im je zapisnik glasno diktiran, da na isti nemaju prigovor i da ne žele da im zapisnik bude pročitan, kao ni da ga čitaju, nakon čega su zapisnik bez primedbi potpisali.

Sledstveno iznetom, a imajući u vidu kako okolnost da su osumnjičeni i njegov branilac predmetni zapisnik bez primedbi potpisali, a kako je to već napred navedeno, te da je osumnjičeni upozoren o svojim pravima i dužnostima osumnjičenog lica, shodno odredbi člana 68. stav 1. i člana 69. ZKP, te da je nakon obavljenog policijskog hapšenja (član 291. ZKP) sproveden javnom tužiocu pred kojim je i saslušan (član 293. ZKP), to je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda predmetni zapisnik sačinjen u svemu u skladu sa navedenim odredbama ZKP i na istome se presuda može zasnivati, jer u konkretnom slučaju, a shodno navedenom, u konkretnoj procesnoj situaciji za saslušanje okrivljenog pred Višim javnim tužiocem nije potrebno donošenje naredbe o sprovođenju istrage ili davanje saglasnosti sudije za prethodni postupak, a branilac je, suprotno navodu iz zahteva, očigledno obavešten o ovom saslušanju.

Pored toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, oštećena AA je pre saslušanja pred Višim javnim tužiocem upozorena u smislu odredbe člana 50. ZKP aktom Kti 33/18 od 22.10.2018. godine a na zapisniku o ispitivanju svedoka Kti 33/18 od 22.10.2018. godine upozorena je o svojim pravima iz člana 95. stav 1, 2. i 3. ZKP, pa kako je ista, nakon što je upozorena da ima pravo da pročita zapisnik ili da zahteva da joj se zapisnik pročita, izjavila da nema potrebe da joj se zapisnik čita, nakon čega je ista kao i prisutni branilac, zamenik javnog tužioca Srđan Živić i zapisničar Ivan Simić ovaj zapisnik bez primedbi potpisali, to se, na ovom dokazu presuda može zasnivati.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u navode branioca okrivljenog da se presude ne mogu zasnivati i na saslušanju ostalih lica, obzirom da nije naveo na kojim to zapisnicima o saslušanju i kojih lica, kao i zbog čega se presuda ne može zasnivati, to je Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju ispitao u okviru dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti shodno odredbi člana 489. ZKP.

Navodima iz zahteva branioca okrivljenog da izvedeni dokazi ne pružaju pouzdan osnov za zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo u pitanju na način predstavljen izrekom pravnosnažne presude, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi zbog činjeničnog stanja utvrđenog prvostepenom a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                           Zoran Tatalović, s.r.

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić