Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 73/19 od 19.03.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Zorana Konatara, advokata Miroslava Đorđevića i presuda Višeg suda u Beogradu K 394/17 od 05.12.2018. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Zorana Konatara, advokat Miroslav Đorđević zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 485. stav 4. i u vezi člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je pobijanim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog, odnosno da pobijane presude ukine u celini ili delimično prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po pravnom leku i predmet vrati na ponovno odlučivanje, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog oglasiti krivim zbog jednog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ u vezi člana 30. KZ, umesto za dva krivična dela i to ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ u vezi člana 30. KZ i zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Konatara, advokata Miodraga Đorđevića je neosnovan.

Branilac okrivljenog Zorana Konatara pravnosnažne presude pobija zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog navodima da isti nije mogao biti oglašen krivim zbog dva krivična dela i to krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ u vezi člana 30. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, obzirom da se ova krivična dela nalaze u prividnom idealnom sticaju po osnovu konsumpcije.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 14. stav 1. KZ propisano je da je krivično delo ono delo koje zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno, dok je stavom 2. navedenog člana propisano da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica iako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom.

Odredbom člana 60. stav 1. KZ propisano je da ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koje mu se istovremeno sudi, sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu.

Sledstveno iznetom, sticaj krivičnih dela postoji ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela, dok istovremenost suđenja kao uslov za postojanje sticaja predstavlja vođenje jednog krivičnog postupka, posebno imajući u vidu da kod idealnog sticaja postoji jedinstvo događaja.

Prividni idealni sticaj krivičnih dela postoji ako je učinilac jednom radnjom učinio više krivičnih dela za koje mu se istovremeno sudi, a kako je to već napred navedeno, a slučajevi prividnog sticaja koji proizilaze iz međusobnog odnosa zakonskih opisa dva ili više krivičnih dela su odnos specijaliteta, odnos supsidijariteta, odnos konsumpcije i odnos alternativiteta. Prividni idealni sticaj po osnovu konsumpcije, na koji se branilac okrivljenog u zahtevu poziva postoji kada je jedno krivično delo sadržano u drugom pri čemu uvek teže delo konzumira lakše, tako što ostvarenje tog težeg dela obuhvata i ono lakše delo koje je u njemu je sadržano.

Sledstveno iznetom, a imajući u vidu da je radnja izvršenja krivičnog dela ubistva iz člana 113. KZ posledična radnja koja se može izvršiti na više različitih načina, kao i činjenicu da je okrivljeni radnju izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ preduzeo pre izvršenja krivičnog dela ubistva koje je ostalo u pokušaju, u trenutku vršenja krivičnog dela ubistva koje je ostalo u pokušaju ispaljivanjem hica i nakon izvršenja krivičnog dela ubistva iz člana 113. KZ u vezi člana 30. KZ, to se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nikako ne može raditi o prividnom idealnom sticaju krivičnih dela u pitanju.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud neosnovano ocenjuje navode zahteva branioca okrivljenog Zorana Konotara da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković, s.r.                                                                       Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić