Branilac okr. I.Z., advokat Z.V., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane pravnosnažne presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo iz člana 138. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ ili da presude ukine i predmet vrati drugom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. I.Z., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. I.Z., advokata Z.V. je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je time što okrivljeni u provedenom redovnom krivičnom postupku nije imao branioca, iako se radi o slučaju obavezne odbrane, povređena odredba člana 74. ZKP.

Odredbom člana 74. stav 1. tačka 2. ZKP, koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je da okrivljeni mora imati branioca ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Optužnim predlogom (optužnicom) Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt br. 2111/12 od 20.12.2012.godine, okr. I.Z. stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, za koje delo je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je na glavnom pretresu, koji je u predmetnoj krivičnoj stvari održan dana 02.10.2013. godine i na kojem je doneta prvostepena presuda, dakle nakon početka primene sada važećeg ZKP, okr. I.Z., nakon što je od strane suda poučen o pravu da angažuje branioca, izjavio da će se braniti sam, bez branioca, što je sve konstatovano u zapisniku o glavnom pretresu.

U takvoj procesnoj situaciji, kada okrivljeni sam nije izabrao branioca, a po zakonu mora imati obezbeđenu stručnu odbranu, s obzirom na težinu krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, izraženu pre svega visinom zakonom zaprećene kazne, prvostepeni sud je bio dužan, shodno odredbi člana 76. stav 1. ZKP, da okrivljenom rešenjem postavi branioca po službenoj dužnosti.

Kako je prvostepeni sud propustio da postupi shodno citiranoj zakonskoj odredbi, kao i drugostepeni sud, povređeno je pravo okrivljenog na odbranu i učinjena povreda zakona (odredbe člana 74. stav 1. tačka 2. ZKP) na štetu okrivljenog, na koju se iz navedenih razloga osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude, tako što je ukinuo pobijane pravnosnažne presude, te predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kako bi prvostepeni sud u ponovnom postupku otklonio nedostatke u smislu razloga iznetih u ovoj presudi.

Zapisničar                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac, s.r.                                                                                              Janko Lazarević, s.r.