Istom presudom, okrivljeni BB oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Istovremeno, na osnovu člana 261. i 264. ZKP, okrivljeni su obavezani da sudu na ime troškova krivičnog postupka plate, i to okrivljeni AA, iznos od 7.450,00 dinara, a okrivljeni BB iznos od 6.450,00 dinara, te da na ime paušala iznose od po 10.000,00 dinara svaki, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Na osnovu odredaba člana 91. i 92. KZ, i člana 538. i 541. ZKP, prema okrivljenom AA izrečena je mera oduzimanja imovinske koristi u iznosu od 550 evra, koja je stečena izvršenjem krivičnog dela iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ, pa je obavezan na ime imovinske koristi pribavljene izvršenjem produženog krivičnog dela da plati iznos od 550 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu Narodne banke Srbije u korist budžetskih sredstava RS, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istovremeno, odbijen je kao neosnovan predlog Javnog tužioca u Jagodini, da se prema okrivljenom AA izrekne mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, predviđena članom 85. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 broj 160/19 od 12.03.2019. godine, pored ostalog, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Jagodini, okrivljenog BB i branioca okrivljenog AA – advokata Jovana Čelebića, a presuda Višeg suda u Jagodini K br.33/18 od 12.12.2018. godine, potvrđena.

Protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 broj 160/19 od 12.03.2019. godine (s tim što iz svih zahteva proizlazi da su podneti i protiv presude Višeg suda u Jagodini K 33/18 od 12.12.2018. godine), zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- okrivljeni BB zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP), konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) stav 2. tačka 2) ZKP, te člana 406. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje;

- branilac okrivljenog BB – advokat Jovan Čelebić, zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP) konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, i člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu kao drugostepenom na ponovno suđenje;

- branilac okrivljenog AA – advokat Jovan Čelebić, zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 4) i stav 4. ZKP), konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizlazi da zahtevom ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te povredu člana 68. stav 1. tačka 1) ZKP, kao i člana 462. stav 3. ZKP, te člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, te zbog povrede odredaba člana 33. stav 1. Ustava RS, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu, kao drugostepenom na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog BB je nedozvoljen, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB je neblagovremen.

Po oceni ovoga suda, nesnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da sud nije imao ovlašćenje da činjenični opis iz dispozitiva optužnice menja, upodobljavajući ga krivičnom delu za koje želi da okrivljenog oglasi krivim, pa samim tim nije imao pravo da umesto reči iz optužnice „zaključio prelaznu ocenu 2“ u izreku presude unese reči: „predložio odeljenskom veću da mu bude zaključena prelazna ocena 2, nakon čega je isto ovu ocenu i zaključilo“.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA su, po oceni ovoga suda, neosnovani.

Naime, iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti u vezi sa bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni je u svojoj odluci Kž1 broj 160/19 od 12.03.2019. godine, ove žalbene navode ocenio neosnovanim i u obrazloženju svoje odluke dao jasne i dovoljne razloge (strana 4 stav 6. i strana 5 stav 1), zbog čega nalazi da prvostepeni sud navedenim izmenama nije prekoračio tužbu, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u potpunosti prihvata kao pravilne i u smislu odredbi člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje.

Neosnovano se istim zahtevom ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U vezi sa ovom povredom zakona, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se pobijana presuda zasniva na dokazu na kojem se ne može zasnivati – na iskazu okrivljenog VV datom u PU Jagodina od 10.06.2013. godine. Prema navodima zahteva, okrivljeni VV saslušan je u policiji bez prisustva branioca, pri čemu nije upozoren o svojim pravima iz člana 4. stav 2. ZPP, a što drugostepeni sud potvrđuje u svojoj odluci, konstatujući da na zapisniku nema pouke o pravima okrivljenog, ali preko ove povrede „prelazi na volšeban način tvrdnjom da iz iskaza okrivljenog proizlazi da je on poučen o pravima koja ima.“

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navedena bitna povreda postoji ako se presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP-a ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Po oceni ovoga suda, i bez ovog dokaza – zapisnika o saslušanju okrivljenog VV, u Policijskoj stanici Ćuprija u svojstvu osumnjičenog, bila bi doneta ista presuda, i to na osnovu iskaza svedoka GG (majke svedoka DD) i iskaza svedoka ĐĐ, a što jasno proizilazi iz obrazloženja prvostepene presude. Stoga je očigledno da bi ista odluka u konkretnom slučaju bila doneta i bez iskaza okrivljenog VV iz policije, te da pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja bi dovela do ukidanja pravnosnažnih presuda.

Kao nedozvoljen dokaz, branilac okrivljenog AA, označava i iskaz svedoka DD iz istrage, koji je na osnovu člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, pročitan na glavnom pretresu. Prema stavu branioca, navedeni dokaz je nezakonit, obzirom da u konkretnom slučaju nisu postojali uslovi za primenu člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, obzirom da svedok DD nije pozvana na glavni pretres radi saslušanja, a na koji način je sud okrivljenom onemogućio da postavlja pitanja svedoku.

Suprotno izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, čitanjem iskaza svedoka DD na glavnom pretresu, nije učinjena navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka.

Naime, odredbom člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se pored ostalog, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, može po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ZKP, ako su ispitana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći, ili je njihov dolazak pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je u više navrata pokušao da obezbedi prisustvo svedoka DD na glavnom pretresu, ali nije uspeo, obzirom da se navedeni svedok nalazio u inostranstvu i njen dolazak u Srbiju bio je neizvestan. Imajući u vidu da bi saslušanje ovog svedoka bilo otežano, sud je našao da u konkretnom slučaju postoji važan razlog da se ovaj iskaz pročita na osnovu člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP.

Kako, prema tome, iskaz svedoka DD nije pročitan protivno odredbi člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, već saglasno navedenoj odredbi, jer je sud ocenio da su u konkretnom slučaju postojali važni razlozi da se ovaj iskaz pročita, imajući u vidu da se izloženim navodima zahteva u suštini osporava ocena suda o postojanju uslova iz člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, to je zahtev u ovom delu ocenjen neosnovanim.

U preostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA odbačen je kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisani sadržaj.

Naime, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničena su prava okrivljenog (dakle i njegovog branioca, shodno odredbi člana 71. tačka 5) ZKP), na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom (član 74, član 438. stav 1. tač.1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

U preostalom delu, branilac okrivljenog zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu odredaba člana 462. stav 3. ZKP i člana 68. stav 1. tačka 1) ZKP, dakle ukazuje na povrede koje nisu taksativno nabrojane u članu 485. stav 4. ZKP. Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Istim zahtevom ukazuje se i na povredu člana 33. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda kojom je utvrđena povreda prava okrivljenog, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu valja odbaciti, obzirom da nema sadržaj propisan odredbom člana 484. ZKP.

Zahtev za zaštitu okrivljenog BB, odbačen je kao nedozvoljen.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. tog člana, propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Zahtev za zaštitu zakonitosti podnet dana 25.04.2019. godine, potpisao je samo okrivljeni BB, pa kako zahtev ne sadrži ni pečat a ni potpis njegovog branioca, već samo memorandum odštampan na prvoj strani zahteva, to je očigledno da je ovaj zahtev podneo okrivljeni BB lično. Kako u smislu odredbe člana 483. stav 1. ZKP, okrivljeni nema ovlašćenje da lično podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, već ovaj vanredni pravni lek može podneti isključivo preko svog branioca, to je Vrhovni kasacioni sud navedeni zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB – advokata Jovana Čelebića, podnet dana 30.04.2019. godine, odbačen je kao neblagovremen.

Ovo stoga što je odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano da zbog povreda tog Zakonika, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Iz spisa predmeta – povratnice za lično dostavljanje pismena na ime okrivljenog BB, proizlazi da je drugostepena presuda – presuda Apelacinog suda u Kragujevcu Kž1 broj 160/19 od 12.03.2019. godine, okrivljenom dostavljena dana 29.03.2019. godine, pa je poslednji dan roka za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u konkretnom slučaju isticao dana 29.04.2019. godine (obzirom da je 30 dan – 28.04.2019. godine, padao u nedelju). Imajući u vidu da je branilac okrivljenog – advokat Jovan Čelebić, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo preko pošte, preporučenom pošiljkom RE 424080018 dana 30.04.2019. godine, dakle nakon proteka zakonom propisanog roka od 30 dana za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud navedeni zahtev odbacio kao neblagovremen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. u odnosu na odbijajući deo,te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, odnosno zbog toga što nemaju zakonom propisan sadržaj, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, u odnosu na zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, koji je odbačen kao neblagovremen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                    Predsednik veća – sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić