Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 59/2013
13.06.2013. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Predraga Gligorijevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.M. i dr, zbog krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 63. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 112/12 od 20.05.2013. godine, podignutom protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1174/10 od 13.06.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 13.06.2013. godine, doneo je
P R E S U D U
UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 112/12 od 20.05.2013. godine kao osnovan, pa se UKIDA pravnosnažno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1174/10 od 13.06.2011. godine i predmet vraća Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Opštinskog suda u Kovinu K 235/01 od 27.03.2002. godine okrivljeni M.M., V.K., Z.K., L.D. i Ž.J. oglašeni su krivim i osuđeni zbog izvršenja krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 63. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS.
Okružni sud u Pančevu, povodom žalbe OJT iz Bele Crkve i okrivljenih, rešenjem Kž 544/02 od 24.02.2003. godine ukinuo je prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
U ponovljenom prvostepenom postupku Opštinski sud u Kovinu je presudom K 61/03 od 03.04.2009. godine okrivljene M.M., V.K., L.D. i Ž.J. oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 63. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS i izrekao im uslovne osude tako što im je utvrdio kazne zatvora u trajanju od po jedne godine i istovremeno odredio da se kazne neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine ne izvrše novo krivično delo, dok je Z.K. oslobođen od optužbe za navedeno krivično delo.
Odlučujući o žalbama Opštinskog javnog tužioca u Beloj Crkvi i branilaca okrivljenih, Apelacioni sud u Novom Sadu rešenjem Kž1 1174/10 od 13.06.2011. godine, povodom žalbi a po službenoj dužnosti, ukinuo je navedenu prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 112/12 od 20.05.2013. godine protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1174/10 od 13.06.2011. godine, zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 385. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan, da je drugostepeni sud povredio zakon na štetu okrivljenih te da pobijanu presudu ukine i predmet vrati žalbenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. st. 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća u odsustvu obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjem protiv koga je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1174/10 od 13.06.2011. godine povređena odredba člana 385. stav 2. ZKP.
Odredbom člana 385. stav 2. ZKP predviđeni izuzetak odnosno ograničenje opšteg ovlašćenja drugostepenog suda iz stava 1. istog člana, u pogledu odluka koje taj sud može doneti prilikom rešavanja o žalbi protiv presude, u sednici veća ili na osnovu održanog pretresa i to u odnosu na ovlašćenje drugostepenog suda da ukine prvostepenu presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Naime, prema navedenoj zakonskoj odredbi, takvu odluku drugostepeni sud ne može doneti u slučaju kada je u istom predmetu prvostepena presuda već jedanput ukinuta.
Dakle, odredba člana 385. stav 2. ZKP predstavlja ''procesnu zabranu'' za drugostepeni sud da ponovo ukine prvostepenu presudu u predmetu u kome je prvostepena presuda već jedanput ukinuta, što istovremeno znači da ni prvostepeni sud ne može u istom predmetu treći put voditi prvostepeni postupak (pravno shvatanje Krivičnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 28.11.2011. godine).
Shodno navedenom, u konkretnoj procesnoj situaciji, u kojoj je ožalbena presuda Opštinskog suda u Kovinu K 61/03 od 03.04.2009. godine doneta u ponovljenom prvostepenom postupku nakon ukidanja ranije prvostepene presude istog suda K 235/01 od 27.03.2002. godine, drugostepeni sud – Apelacioni sud u Novom Sadu je bio dužan da u smislu odredbe člana 377. st. 1. do 5. ZKP, a zatim odredaba čl. 378. i 379. ZKP, održi pretres ili da u sednici veća donese meritornu odluku povodom izjavljenih žalbi. Kako drugostepeni sud to nije učinio, već je prvostepenu presudu ukinuo rešenjem Kž1 1174/10 od 13.06.2011. godine, time je učinio povredu krivičnog zakona – odredbe člana 385. stav 2. ZKP na štetu okrivljenih, koji imaju pravo na suđenje u razumnom roku kao i da odluku donese zakonom određeni sud, a to je u ovom slučaju Apelacioni sud u Novom Sadu.
Zbog učinjene povrede zakona Vrhovni kasacioni sud je, uvaženjem zahteva za zaštitu zakonitosti, a na osnovu člana 425. stav 1. ZKP, ukinuo pravnosnažno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1174/10 od 13.06.2011. godine i predmet vraća tom sudu na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća
Dragana Vuksanović,s.r. sudija, Dragiša Đorđević,s.r.