Navedenom presudom na osnovu člana 196. stav 1. u vezi sa članom 193. stav 2. tač. 1. i 9. ZKP obavezan je okrivljeni A.T. da nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 101.800,00 dinara i da plati sudski paušal u iznosu od 3.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da oštećenoj M.C. nadoknadi troškove krivičnog postupka nastalih angažovanjem punomoćnika u postupku u visini koju sud utvrdi u pismenom otrpavku presude u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1149/13 od 25.02.2014. godine usvojena je žalba punomoćnika oštećene M.C., pa je presuda Osnovnog suda u Somboru K br.1352/11 od 06.12.2012. godine ukinuta u pogledu dela odluke o troškovima koji se odnosi na visinu nagrade punomoćnika oštećenog u krivičnom postupku i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog A.T., pa je prvostepena presuda u nepreinačnom delu potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog A.T., advokat M.M., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine prvostepenu odluku, preinači drugostepenu odluku i optuženog oslobodi od optužbe na osnovu člana 423. ZKP.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.T. je neosnovan.

Odredbom člana 604. ZKP propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10).

Branilac okrivljenog A.T. u zahtevu navodi da je okrivljeni saslušan u istrazi, a da nije upozoren na sva prava koja mu po zakonu i Ustavu pripadaju – nije upozoren da ima pravo na branioca koji može prisustvovati njegovom saslušanju, pa se ovaj iskaz okrivljenog ne može koristiti kao dokaz u postupku niti se na njemu može zasnivati osuđujuća presuda, a pobijane presude donete su uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Iz zapisnika o ispitivanju osumnjičenog sastavljenog 26.11.2007. godine pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Apatinu u predmetu Ki br.153/07, koji se nalazi u spisima predmeta, proizilazi da je okrivljeni pre nego što je ispitan poučen da ima pravo sebi angažovati branioca, te da branilac može prisustvovati njegovom ispitivanju, a zatim je poučen u smislu člana 218. stav 1. ZKP da je dužan da se odazove pozivu suda i da odmah saopšti svaku promenu adrese ili nameru da promenu boravište i upozoren na posledice ako tako ne postupi, u smislu člana 184. ZKP, a u smislu 218. stav 2. ZKP, saopšteno mu je zašto se tereti, kao i koji osnovi sumnje stoje protiv njega, da nije dužan da iznese svoju odbranu niti da odgovara na postavljena pitanja ali da time može otežati prikupljanje dokaza za svoju odbranu.

Imajući u vidu da iz spisa predmeta prozilazi da je okrivljeni A.T. prilikom prvog saslušanja kod istražnog sudije Opštinskog suda u Apatinu u predmetu Ki 153/07 poučen o svojim pravima u postupku, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku koji je važio u vreme preduzimanja te radnje, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.T. ukazuje se na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, koja predstavlja zakonski osnov u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti. Međutim, budući da iz obrazloženja proizilazi da branilac okrivljenog pozivajući se na navedenu povredu u suštini osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog koga bi u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP bilo dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.T. nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                         Dragiša Đorđević, s.r.