Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Slaven Kovačević, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine rešenja Trećeg osnovnog javnog tužioca u Beogradu KT.br.6354/11 od 18.06.2018. godine i Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kv.br.391/19 od 22.11.2019. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači navedena rešenja tako što će u celosti da usvoji zahtev branioca okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka, uvećan za iznos od 33.000,00 dinara na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti i iznos eventualnih sudskih taksi, te da obaveže Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu da taj iznos isplati iz budžetskih sredstava u roku od 15 dana od dana donošenja odluke po podnetom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih rešenja učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer su navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređene odredbe člana 261. stav 1. ZKP i odredbe Tarifnog broja 79. stav 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012 od 24.12.2012. godine) (u daljem tekstu: Advokatska tarifa - AT).

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnim rešenjem Trećeg osnovnog javnog tužioca u Beogradu KT.br.6354/11 od 18.08.2016. godine, na osnovu člana 284. stav 1. tačka 3) ZKP, odbačena krivična prijava BB od 29.11.2010. godine koja je podneta protiv AA zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Nakon toga, okrivljeni je preko branioca - advokata Slavena Kovačevića dana 21.05.2018. godine podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 278.225,00 dinara, u kojem je opredelio troškove koji se odnose na nagradu i nužne izdatke branioca, a, između ostalog, opredelio je i troškove na ime nagrade braniocu za procesne radnje preduzete pred tada Prvim osnovnim sudom u Beogradu i za procesnu radnju razgledanja spisa predmeta, a sve u skladu sa važećom Advokatskom tarifom.

Odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova postupka, Treći osnovni javni tužilac u Beogradu je pobijanim prvostepenim rešenjem isti delimično usvojio i naložio računovodstvu tog tužilaštva da novčani iznos od 71.743,00 dinara uplati na označeni račun branioca okrivljenog - advokata Slavena Kovačevića, dok je preko dosuđenog iznosa od 71.743,00 dinara do traženog iznosa od 278.255,00 dinara navedeni zahtev odbijen kao neosnovan. U obrazloženju prvostepenog rešenja navedeno je da nisu priznati troškovi na ime nagrade braniocu za razgledanje spisa predmeta iz razloga jer ta procesna radnja „ne može predstavljati radnju koja je ZKP-om kao i navedenim troškovnikom predviđena kao procesna radnja koja je obuhvaćena i potpada pod troškove krivičnog postupka“, a nisu priznati ni troškovi na ime nagrade braniocu za procesne radnje preduzete u istražnom postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu iz razloga jer iste po stavu javnog tužioca ne snosi Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu.

Treći osnovni sud u Beogradu kao drugostepeni organ je, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, u stavu I izreke rešenja delimično uvažio žalbu branioca okrivljenog i preinačio prvostepeno rešenje tako što je odredio da se braniocu okrivljenog ima isplatiti iznos od 96.493,00 dinara na označeni tekući račun u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da prvostepenim rešenjem pravilno nisu priznati troškovi postupka na ime razgledanja spisa predmeta, budući da u spisima predmeta nema dokaza o navedenoj radnji, kao i da pravilno nisu priznati troškovi za procesne radnje branioca preduzete pred tada Prvim osnovnim sudom u Beogradu, budući da navedene radnje nisu preduzete pred Trećim osnovnim javnim tužiocem u Beogradu.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 14) ZKP propisano je da pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakoniku imaju sledeće značenje: „postupak“ je predistražni postupak i krivični postupak.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Pravno dejstvo koje rešenje o odbačaju krivične prijave ima u odnosu na troškove koji su nastali u postupku povodom krivične prijave može se poistovetiti sa pravnim dejstvom koje obustava krivičnog postupka proizvodi u odnosu na troškove krivičnog postupka.

Imajući u vidu napred navedeno, te citirane odredbe ZKP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređena odredba člana 261. stav 1. ZKP. Naime, kako je prema odredbi člana 261. stav 1. ZKP propisano da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, a odredbom člana 2. stav 1. tačka 14) ZKP da „postupak“ obuhvata predistražni i krivični postupak, te kako troškove postupka isplaćuje organ postupka, a u konkretnom slučaju iz spisa predmeta proizilazi da su predmetni troškovi nastali u fazi sprovođenja istražnih radnji (ranije važeći ZKP), odnosno dokaznih radnji (sada važeći ZKP), te da je postupak okončan odbacivanjem krivične prijave od strane Trećeg osnovnog javnog tužioca u Beogradu (koja se izjednačava sa obustavom postupka pred sudom (član 265. stav 1. ZKP)), dakle kako su troškovi nastali u fazi postupka gde je po odredbama važećeg ZKP jedini organ postupka javni tužilac, to je stoga upravo javni tužilac kao organ postupka u obavezi da isplati sve nastale troškove inače jedinstvenog postupka, bez obzira što je jedan deo troškova nastao pred tada Prvim osnovnim sudom u Beogradu povodom sprovođenja istražnih radnji po zahtevu javnog tužioca (ranije važeći ZKP), osim onih troškova koji su nastali pred policijom kao organom postupka (član 261. stav 6. ZKP), a kojih u konkretnom slučaju i nije bilo.

Sledstveno navedenom, pogrešan je zaključak iznet u pobijanim rešenjima da troškove vezano za procesne radnje koje je branilac okrivljenog preduzeo tokom sprovođenja istražnih radnji od strane Prvog osnovnog suda u Beogradu po odredbama starog ZKP ne snosi Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu iz razloga jer istražne radnje nisu sprovođene pred tim organom - Trećim osnovnim javnim tužiocem u Beogradu, već pred tadašnjim Prvim osnovnim sudom u Beogradu. Ovo stoga što bi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, to značilo primenu ZKP koji je prestao da važi i odlučivanje o troškovima postupka po odredbama dva procesna zakona i to do stupanja na snagu novog ZKP, po odredbama starog ZKP a nakon njegovog stupanja na snagu po odredbama novog ZKP, a što je nemoguće, jer se vremensko važenje procesnih zakona reguliše tako da se krivičnoprocesni propisi primenjuju od svog stupanja na snagu unapred (opšta odredba člana 197. Ustava Republike Srbije), bez obzira da li je postupak započeo po ranijem ili važećem propisu, osim ukoliko prelaznim i završnim odredbama nije drugačije propisano.

Naime, trenutkom stupanja na snagu novog ZKP prestao je da važi stari ZKP, te se u svemu, pa i u pogledu troškova krivičnog postupka, primenjuje taj zakon. Pri tome, prelaznim i završnim odredbama predviđen je samo jedan izuzetak u vezi primene zakonika u započetim postupcima i to odredbom člana 603. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 od 28.09.2011.godine koji se primenjuje od 01.10.2013.godine) kojom je propisano da će se istraga koja je na dan početka primene ovog zakonika u toku, dovršiti po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 58/04, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10), a dalji tok postupka će se sprovesti po odredbama ovog zakonika, a što zapravo znači da se po starom ZKP samo sprovodi istraga - pravila istrage, a u konkretnom slučaju se ne radi o istrazi, već o istražnim, odnosno dokaznim radnjama koje stupanjem na snagu novog ZKP više nisu u nadležnosti suda (istražnog sudije), već su prešle u nadležnost javnog tužioca.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je neosnovan i stav iznet u pobijanim pravnosnažnim rešenjima da okrivljenom ne pripadaju troškovi postupka na ime nagrade braniocu za jedan pregled i razmatranje spisa predmeta, sa obrazloženjem javnog tužioca da razgledanje spisa predmeta ne predstavlja radnju koja je ZKP-om i Troškovnikom predviđena kao procesna radnja koja potpada pod troškove krivičnog postupka, odnosno sa obrazloženjem suda da u spisima predmeta nema dokaza o navedenoj radnji.

Ovaj stav iznet u pobijanim rešenjima je neosnovan iz razloga jer je isti u suprotnosti sa odredbom stava 1. Tarifnog broja 79. AT kojom je propisano da za pregledanje ili razmatranje spisa predmeta advokatu pripada 50% nagrade propisane za podneske kojima se pokreće postupak čiji spisi se razmatraju. Dakle, kako branilac okrivljenog shodno odredbama članova 250, 251. i 303. ZKP ima pravo da radi pripremanja odbrane izvrši uvid u spise predmeta i da iste pregleda i razmatra, te kako mu za to shodno Tarifnom broju 79. stav 1. AT pripada nagrada, to su stoga okrivljenom u konkretnom slučaju morali biti dosuđeni i ovi troškovi.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slavena Kovačevića, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja Trećeg osnovnog javnog tužioca u Beogradu KT.br.6354/11 od 18.06.2018. godine i Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kv.br.391/19 od 22.11.2019. godine, te spise predmeta vratio Trećem osnovnom javnom tužiocu u Beogradu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će javni tužilac u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.

Zapisničar-savetnik,                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić