Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer radnja izvršenja dela koja se okrivljenom stavlja na teret i za koju je pravnosnažno osuđen ne predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, jer u poruci koju je okrivljeni napisao i poslao oštećenom ne navodi se, niti se stavlja u izgled da će napasti na život ili telo oštećenog ili njemu bliskog lica, te pretnja koja je predmet ovog postupka je neostvariva, neodređena, nije učinjena ozbiljno i nije izazvala osećaj ugroženosti.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani, a isti su već bili predmet ocene drugostepenog suda, o čemu je taj sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 3. pasus 1, 2, i 3 obrazloženja presude, koje ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Osim toga, reči okrivljenog navedene u izreci presude posmatrane u celini i u kontekstu činjenice da je oštećeni otac lica za čije se ubistvo tereti okrivljeni i zbog koga se nalazi u kazneno – popravnom zavodu, predstavljaju ozbiljnu i konkretnu pretnju napadom na život i telo oštećenog, koji je kod oštećenog po navodima veštaka izazvao osećaj straha za sopstveni život i telesni integritet, pri čemu posledica u vidu osećaja nesigurnosti i ugroženosti pasivnog subjekta, odnosno straha za svoj život ili telo, određuje se subjektivno i nije potrebno da je sigurnost i objektivno bila ugrožena, odnosno da je pretnja realno i ostvariva, već je bitno samo osećanje nesigurnosti i ugroženosti koje je nesumnjivo po navodima veštaka i postojalo.

Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da delo za koje je optuženi oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo, odnosno da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković