U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Gordane Kojić, Svetlane Tomić Jokić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Vladimira Stamenkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prijepolju 3.K. br. 16/23 od 11.10.2024. godine i Višeg suda u Užicu Kž1-9/24 od 25.01.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 21.05.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Vladimira Stamenkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prijepolju 3.K. br. 16/23 od 11.10.2024. godine i Višeg suda u Užicu Kž1-9/24 od 25.01.2024. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtev u preostalom delu ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prijepolju 3.K. br. 16/23 od 11.10.2024. godine, okrivljena AA oglašena je krivom da je izvršila krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika za koje joj je izrečena uslovna osuda, tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko u vreme proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i izrečena joj je mera bezbednosti obavezno oduzimanje predmeta- opojne droge kanabis. Istom presudom okrivljena je obavezana da snosi troškove krivičnog postupka i da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok će o ostalim troškovima sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Užicu Kž1-9/24 od 25.01.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, advokata Vladimira Stamenkovića i presuda Osnovnog suda u Prijepolju 3.K. br. 16/23 od 11.10.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Vladimir Stamenković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), člana 439. i člana 441. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači tako da okrivljenu oslobodi od optužbe ili prema okrivljenoj optužbu odbije ili da pobijane presude ukine a spise predmeta vrati nižestepenim sudovima na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su nižestepeni sudovi nepravilno doneli osuđujuću presudu uprkos postojanju okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje, imajući u vidu da je okrivljena postupila po naredbi Osnovnog javnog tužioca u Prijepolju, pa je neosnovano shvatanje nižestepenih sudova da je Osnovni javni tužilac u Prijepolju imao pravo da podnese optužni predlog protiv okrivljene AA. U podnetom zahtevu branilac navodi da s obzirom na činjenicu da okrivljena nije zavisnik od opojnih droga, nalog okrivljenoj da se podvrgne lečenju od bolesti zavisnosti je besmislen, a osim toga naredba Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju ne sadrži određenje kome je okrivljena dužna da se javi i na koji način je bilo potrebno da se podvrgne lečenju, čime se suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a koji navodi branioca okrivljene su već bili predmet ocene drugostepenog suda o čemu je drugostepeni sud na strani 3. pasus 3. obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge koje i ovaj sud prihvata i na iste u smislu člana 491. stav 2. ZKP upućuje.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je nalog okrivljenoj da se podvrgne lečenju od bolesti zavisnosti bio besmislen i nemoguć imajući u vidu da okrivljena nije zavisnik od opojnih droga, da u optužnom predlogu nije ni predložena mera bezbednosti obavezno lečenje narkomana, te je pogrešan zaključak nižestepenih sudova da je okrivljena bila dužna da se javi svom izabranom lekaru koji bi je uputio na dalji specijalistički pregled, posebno što u naredbi tužilaštva nije navedeno kome je okrivljena dužna da se javi – izabranom lekaru ili specijalisti, odnosno na koji način je potrebno da se podvrgne lečenju, kojim navodima branilac činjenično osporava nižestepene presude i suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numerički označava da su u pobijanim presudama učinjene i povrede zakona iz člana 439. i člana 441. ZKP, međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne navodi u čemu se sastoje navedene povrede, iz kog razloga je Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovim delovima nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, s obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                   Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković