U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Radoslava Petrovića i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Jovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-526/19 od 20.10.2020. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-1006/20 od 10.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 01.06.2021. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Jovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-526/19 od 20.10.2020. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-1006/20 od 10.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-526/19 od 20.10.2020. godine, okrivljeni AA, pored okrivljenog BB, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 14. do 15.11.2013. godine i od 31.12.2019. godine do 02.01.2020. godine. Na osnovu odredbe člana 258. stav 1. i 4. ZKP oštećenoj VV je delimično dosuđen imovinskopravni zahtev u iznosu od 579.505,29 dinara, te su okrivljeni AA i okrivljeni BB obavezani da solidarno oštećenoj isplate navedeni iznos u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-1006/20 od 10.03.2021. godine, usvojene su žalbe branioca okrivljenog AA i branioca okrivljenog BB, u delu odluke „o činjeničnom opisu dela“ i imovinskopravnom zahtevu, tako što je okrivljeni AA, pored okrivljenog BB oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca, u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 14.11.2013. godine do 15.11.2013. godine i od 31.12.2019. godine do 02.01.2020. godine. Oštećenoj VV je delimično dosuđen iznos od 130.725,00 dinara na ime imovinskopravnog zahteva i okrivljeni obavezani da oštećenoj solidarno isplate isti u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je u odnosu na preostali deo imovinskopravnog zahteva oštećena upućena na parnični postupak. U preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA i branioca okrivljenog BB su odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Jovanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, pobijane presude u odnosu na okrivljenog AA preinači i istog oslobodi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog, i ako ne numeriše, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu Zakonika o krivičnom postupku iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da su pobijane presude zasnovane na dokazu, koji je pribavljen u suprotnosti sa pravilima ZKP-a o načinu pribavljanja dokaza, a kao nezakoniti dokaz označava saslušanje drugookrivljenog BB u PS Stara Pazova – PI Nova Pazova od 14.04.2010. godine, s`obzirom da su, po stavu odbrane, policijski službenici naveli okrivljenog BB, kao korisnika opojnih droga, da potvrdi sve ono što su oni već i znali, odnosno gde se ukradene stvari nalaze i šta je sve ukradeno, pa im je trebao samo „počinilac“. Po stavu odbrane, navedeni iskaz okrivljenog BB je nezakonit dokaz i iz razloga što je drugookrivljeni BB u svojoj odbrani naveo da je zapisnik već bio pripremljen i da je od njega samo traženo da potpiše, kao i da postavljeni branilac po službenoj dužnosti nije ni prisustvovao saslušanju, već je nakon određenog vremena došao i samo potpisao zapisnik i stavio pečat na isti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog AA iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi, u obrazloženju presude na strani četiri, stav pet i šest i strani pet, stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti polemiše i sa činjeničnim utvrđenjima suda vezanim za postojanje drugih dokaza kojima bi se potkrepilo postojanje priznanja okrivljenog BB, a kojih dokaza po stavu odbrane nema, te s tim u vezi komentariše obavljanje uviđaja dana 07.04.2010. godine od strane policijskih službenika, koji su izuzeli odbačene rukavice i bris skinut sa kutije pronađene u dnevnoj sobi radi DNK analize, komentariše veštačenje Biološkog fakulteta u Beogradu od 07.09.2020. godine, kao i iskaz svedoka GG, na koji način branilac okrivljenog, u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP. Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić