Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Nedžib Aljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili preinači presudu drugostepenog suda tako što će „okrivljenog osloboditi odgovornosti“. Iz obrazloženja zahteva proizilazi branilac okrivljenog AA, zahtev podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Nedžib Aljević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to na iskazima svedoka-oštećene BB i svedoka VV, GG i DD koji su, prema navodima zahteva, nezakoniti jer su navedeni svedoci u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju ispitani suprotno odredbi člana 300. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisano je da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka, dok je u stavu 6. istog člana propisano da ako poziv osumnjičenom i njegovom braniocu nije dostavljen u skladu sa odredbama ovog zakonika, odnosno ako se istraga vodi protiv nepoznatog učinioca, javni tužilac može preduzeti ispitivanje svedoka ili veštaka samo po prethodnom odobrenju sudije za prethodni postupak.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA, kom je optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Prijepolju Kt 176/20 od 23.11.2020. godine stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za branioca angažovao advokata Nedžiba Aljevića i to dana 31.08.2020. godine, kada je u njegovom prisustvu i saslušan na zapisniku o saslušanju osumnjičenog Kt 176/20.

Pre saslušanja okrivljenog i dostavljanja punomoćja izabranog branioca, javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju je na zapisnicima o ispitivanju svedoka Kt 176/20 ispitao svedoka oštećenu BB i svedoka VV dana 21.07.2020. godine, bez prisustva okrivljenog, a da za obavljanje ove dokazne radnje bez prisustva okrivljenog nije postojalo prethodno odobrenje sudije za prethodni postupak. Takođe, iz spisa proizilazi da javni tužilac nije uputio poziv okrivljenom da prisustvuje ispitivanju navedenih svedoka. Nakon toga, javni tužilac je, bez upućivanja poziva okrivljenom i njegovom braniocu, advokatu Nedžibu Aljeviću, ispitao i svedoke GG i DD dana 20.11.2020. godine, takođe, bez odobrenja sudije za prethodni postupak.

Polazeći od iznetog stanja u spisima predmeta i citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud nalazi da su iskazi svedoka oštećene BB i svedoka VV dati na zapisnicima o ispitivanju svedoka Kt 176/20 od 21.07.2020. godine, i iskazi svedoka GG i DD na zapisnicima o ispitivanju svedoka Kt 176/20 od 20.11.2020. godine, pribavljeni suprotno odredbi člana 300. stav 1. i 6. ZKP.

Međutim, svedok oštećena BB je ispitana na glavnom pretresu od 25.01.2023. godine, kom su prisustvovali okrivljeni i njegov branilac, dok je na glavnom pretresu od 01.06.2023. godine (u spisima predmeta pogrešno označenog kao 31.05.2022. godine), koji je održan u skladu sa odredbom člana 507. stav 2. ZKP, kada su ispitani svedoci GG i VV prisustvovao branilac okrivljenog, koji je prisustvovao i glavnom pretresu od 18.10.2023. godine, odražnom u smislu iste zakonske odredbe, kada je ispitan svedok DD, čime je obezbeđena kontradiktornost postupka, odnosno data mogućnost odbrani da postavlja pitanja svedocima i stavlja primedbe na njihove iskaze. Prema tome, kako su navedeni svedoci na glavnom pretresu izneli sva svoja saznanja o događaju u skladu sa zakonskom obavezom, u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca, to su njihovi iskazi, na kojima je zasnovana sudska presuda – zakoniti dokazi.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nedžiba Aljevića, kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim ne sadrže zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ niti bilo kog drugog krivičnog dela, već eventualno obeležja prekršaja iz člana 9. Zakona o javnom redu i miru, obzirom da u izreci presude nije opisano subjektivno obeležje krivičnog dela-umišljaj.

Iznete navode zahteva, kojima branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da su u izreci prvostepene presude, pored objektivnih obeležja krivičnog dela krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, opisana i subjektivna obeležja- uračunljivost i (direktan) umišljaj okrivljenog, koji sadrži i svest o protivpravnosti.

U konkretnom slučaju, u radnjama okrivljenog AA, stiču se sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je i optužen što su pravilno našli nižestepeni sudovi, pa Vrhovni sud ocenjuje da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP iz kog razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Nedžiba Aljevića, ocenjeni kao neosnovani. Samim tim što radnje koje za koje je okrivljeni AA oglašen krivim sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane i navode zahteva da se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu već o prekršaju iz člana 9. Zakona o javnom redu i miru, i nalazi da pobijanim presudama nije učinjena ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje ostalih navoda zahteva kojima branilac osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza, uz iznošenje sopstvenog zaključka da nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim, obzirom da povreda zakona iz člana 440. ZKP, na koju se ovim navodima suštinski ukazuje, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nedžiba Aljevića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković