Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 722/18 od 03.10.2018. godine, povodom žalbe branioca okrivljenih AA i BB, a po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Osnovnog suda u Somboru K 191/16 od 16.01.2018. godine u delu zamene novčane kazne, pa je određeno da, ukoliko okrivljeni AA ne plati novčanu kaznu od 500.000,00 dinara, na koju je osuđen, u određenom roku od 12 meseci, ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne biti određen jedan dan zatvora, s`tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci, dok je žalba branioca okrivljenih odbijena kao neosnovana a pobijana presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog, advokat Žikica Dronjak podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da je sud pogrešno pravno kvalifikovao radnje okrivljenog AA kao krivično delo prevara iako u inkriminisanim radnjama okrivljneog nema elemenata krivičnog dela prevare već se radi o klasičnom dužničko-poverilačkom odnosu između privrednih subjekata i poslovanju pravnih lica, pri čemu je celokupna poslovna dokumentacija (četiri zaključena ugovora, otpremnice i prateća dokumentacija) glasila na pravna lica: DOO „BB“ iz ...; DOO „DD“ ... i ZZ „GG“ iz ... . Odbrana nalazi da se, u konkretnom slučaju, može raditi samo o nekom drugom krivičnom delu pre svega iz grupe krivičnih dela protiv privrede gde bi okrivljeni AA, eventuano, mogao imati svojstvo pomagača.

Vrhovni kasacioni sud napred iznete ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Somboru Kt 1417/11 od 27.01.2016. godine okrivljenima AA i VV stavljeno na teret, a izrekom prvostepene presude su osuđeni da su ... po prethodnom međusobnom dogovoru, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica doveli u zabludu oštećenog ĐĐ vlasnika preduzeća DOO „BB“ iz ... tako što su mu predstavili da je VV suvlasnik preduzeća „DD“ DOO ... zajedno sa EE, a da je AA direktor istog preduzeća i da će kupljenu robu u celosti isplatiti u ugovorenom roku na koji način su naveli oštećenog da na štetu svoje imovine zaključi kupoprodajne ugovore i isporuči robu, koju su okrivljeni preuzeli i delimično isplatili dok mu ostatak duga nisu platili niti u ugovorenom roku niti do okončanja krivičnog postupka, nakon čega su robu prodali i za sebe pribavili protivpravnu imovinsku korist a oštećenom preduzeću pričinili štetu ... te je okrivljeni AA u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu oštećenog ŽŽ zakonskog zastupnika i osnivača ZZ „GG“ iz ... na taj način što ga je lažnim prikazivanjem činjenica da od njega hoće da kupi robu naveo da mu na štetu svoje imovine isporuči robu koju je zatim prodao i novac zadržao za sebe pribavivši tako sebi protivpravnu imovinsku korist, a oštećenom preduzeću je načinio štetu... Na navedeni način su utvrđene sve činjenice i okolnosti, kako objektivne koje se odnose na samu radnju izvršenja okrivljenog, da je lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu oštećene da mu isporuče robu koju je nakon toga prodao i sebi pribavio imovinsku korist u označenom iznosu, tako i subjektivne koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog AA, koje predstavljaju zakonska obeležja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. i 5. i člana 33. KZ.

Dakle, okrivljeni AA je optužen i oglašen krivim da je inkriminisane radnje preduzeo u svojstvu fizičkog lica u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist iz kog razloga nije mogao biti izvršilac „nekog od krivičnih dela protiv privrede“ propisanih u glavi 22. Krivičnog zakonika na koje odbrana uopšteno ukazuje.

Kako je okrivljenom AA optužnim aktom - optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Somboru Kt 1417/11 od 27.01.2016. godine stavljeno na teret postupanje u svojstvu fizičkog lica i kako takvo svojstvo okrivljenog nije dovedeno u pitanje tokom sprovedenog krivičnog postupka, to prvostepeni sud nije ni bio dužan da daje razloge u odnosu na činjenicu da je okrivljeni postupao kao odgovorno lice.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                                            Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić