U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. V.S., zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. M.K., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Prokuplju K 21/14 od 10.11.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 73/16 od 02.03.2016. godine, u sednici veća održanoj 24.05.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.S., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Prokuplju K 21/14 od 10.11.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 73/16 od 02.03.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Prokuplju K 21/14 od 10.11.2015. godine, okr. V.S. oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina, i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti zabrana vršenja poziva delatnosti i dužnosti u trajanju od četiri godine računajući od dana pravnosnažnosti presude a od okrivljenog je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem dela u iznosu od 22.476 evra. Istovremeno okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 15.000,00 dinara na ime troškova krivičnog postupka iznos od 323.238,00 dinara, oštećenoj E. E. B. na ime troškova krivičnog postupka iznos od 138.000,00 dinara a na ime imovinskopravnog zahteva iznos od 5.349.950,00 dinara kao i 350.765 evra i 12.990 švajcarskih franaka u dinarskoj protivvrednosti, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca u Prokuplju i branioca okrivljenog, Apelacioni sud u Nišu je presudom Kž1 73/16 od 02.03.2016. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog u delu odluke o kazni preinačio prvostepenu presudu tako što je okrivljenog za krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina dok je žalbu VJT u Prokuplju i branioca okrivljenog u preostalom delu odbio kao neosnovane, a prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog, adv. M.K., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, ove presude ukine i predmet vrati nadležnom sudu na ponovni postupak i odluku.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da su pobijane presude zasnovane na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati, a naime na priznanju okrivljenog datom u policiji, jer je priznanje okrivljenog protivrečno i nejasno, a priznanje okrivljenog nije provereno drugim dokazima, čime je povređena odredba člana 88. ZKP, a zasnivajući presude na priznanju okrivljenog sudovi su učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP. Naime, okrivljeni je svoju izjavu u PU Prokuplje dao 18.10.2012. godine u prisustvu branioca i javnog tužioca, kada je detaljno priznao izvršenje dela, na način kako mu je to optužbom stavljeno na teret, a takvu odbranu ponovio je i u istrazi i na glavnom pretresu. Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude na strani 6 u prvom stavu dao razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Osim toga, branilac u zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, jer je odlukom o oduzimanju imovinske koristi povređen zakon.

Vrhovni kasacioni sud i ovaj navod zahteva ocenjuje neosnovanim. Na tu povredu zakona odbrana je takođe ukazivala u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude na strani 6 u drugom stavu dao detaljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, na te razloge, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                        Dragiša Đorđević,s.r.