Presudom Višeg suda u Šapcu 3Kž 206/14 od 09.02.2015. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Loznici 4K br. 571/13 od 24.02.2014. godine, u oslobađajućem delu i delu koji se odnosi na troškove krivičnog postupka, tako što je okrivljeni M.N. oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenje u pokušaju iz člana 230. stav 1. u vezi člana 30. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ona neće izvršiti ako okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo a zatim primenom zakonskih normi osuđen i na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, i odlučeno da ako okrivljeni to ne učini, novčana kazna će mu biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne računati po jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom okrivljeni su obavezani da solidarno naknade troškove krivičnog postupka u visini od 7.600,00 dinara a na ime paušala da okrivljeni M.N. plati iznos od 2.000,00 dinara, u roku od 15 dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. U preostalom nepreinačenom delu, presuda Osnovnog suda u Loznici 4K br. 571/13 od 24.02.2014. godine je potvrđena.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 14/15 od 11.05.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.N., a presuda Višeg suda u Šapcu 3Kž 206/14 od 09.02.2015. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu 3Kž 206/14 od 09.02.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 14/15 od 11.05.2015. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.N., adv. R.M.Đ., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pravnosnažne presude Višeg suda u Šapcu 3Kž 206/14 od 09.02.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 14/15 od 11.05.2015. godine i predmet vrati Višem sudu u Šapcu na ponovno odlučivanje ili pak da iste preinači uz uvažavanje navoda iz podnetog zahteva. Predložio je da Vrhovni kasacioni sud odredi odlaganje izvršenja drugostepene presude kao i da branilac okrivljenog bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda, a radi prisustva istoj.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.N., adv. R.M.Đ., u odnosu na povredu zakona - član 439. tačka 1) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog M.N. u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno nije označio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kao osnov pobijanja, međutim, iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje na ovu povredu zakona, obzirom da u zahtevu ističe da delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo. U vezi sa tim branilac ističe da krivično delo krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ po zakonskim obeležjima ima predviđene dve alternativne radnje a ne četiri, kako to navodi apelacioni sud i to „bavljenje“ prenošenjem robe kao radnjom određenom trajnim glagolom, što po stavu podnosioca zahteva predstavlja opredeljenje počinioca dela da krijumčarenje preduzima kontinuirano, u više navrata i da je spreman da radnju ponovi, i „prenošenje“ u kom slučaju se „cene kvalifikatorne okolnosti: naoružanost, postupanje u grupi, upotreba sile ili pretnje“ te je, u opisanim radnjama iz optužnog akta i izreke presude nesumnjivo da okrivljeni i nije preneo robu preko granične linije, pa tako nije ni počinio predmetno krivično delo.

Navode istaknute u zahtevu branioca okrivljenog M.N. Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Krivično delo krijumčarenje iz člana 230. stava 1. Krivičnog zakonika čini onaj „ko se bavi prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora ili ko izbegavajući mere carinskog nadzora prenese robu preko carinske linije naoružan, u grupi ili uz upotrebu sile i pretnje“.

Zakonska dispozicija ovog krivičnog dela predviđa četiri alternativno propisane radnje, i to: 1) bavljenje prenošenjem robe; 2) prenošenje od lica koje je naoružano; 3) prenošenje u grupi i 4) prenošenje upotrebom sile ili pretnje. Radnju izvršenja čini prenošenje robe preko carinske linije tako što se izbegavaju mere carinskog nadzora, a što mora biti učinjeno sa umišljajem.

Prema činjeničnom opisu datom u izreci pravnosnažne presude Višeg suda u Šapcu 3Kž 206/14 od 09.02.2015. godine, okrivljeni M.N. je u uračunljivom stanju i sa umišljajem u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci pravnosnažne presude „u grupi pokušao da izbegavajući mere carinskog nadzora prenese robu preko carinske linije iz Republike Srbije u BiH, na taj način što je okrivljeni M.N. na desnu obalu reke Drine dovezao vozilo marke „A.“ bez registarskih oznaka u kome su se nalazila dva teleta, nakon čega je NN lice izašlo iz vozila i počelo istovar teladi, dok je okrivljeni M.M. koji se sa jednim NN licem nalazio u metalnom čamcu, prihvatio jedno tele i utovario u čamac, u kom trenutku je intervenisala patrola policije službenika SGP „Gučevo“ nakon čega su okrivljeni M.N. i dva NN lica pobegla sa lica mesta ...“.

Dakle, prema činjeničnom opisu okrivljeni M.N. je kritičnom prilikom sa umišljajem, u grupi pokušao da izbegavajući mere carinskog nadzora, prenese robu - telad preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora i na taj način i po oceni Vrhovnog kasacionog suda pokušao da izvrši jednu od četiri alternativno predviđenih krivičnopravnih radnji „prenošenje u grupi“, koje pored ostalih elemenata čine krivično delo krijumčarenje u pokušaju iz člana 230. stav 1. u vezi člana 30. KZ.

Kako je sud nesporno utvrdio da je okrivljeni M.N. pokušao da izbegavajući mere carinskog nadzora, prenese robu preko carinske linije u grupi, to su suprotna ukazivanja branioca okrivljenog, u smislu da delo postoji samo ako je krijumčarena roba i preneta preko granične linije, ocenjena kao neosnovana.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz činjeničnog opisa dela datog u izreci pravnosnažne presude jasno proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 230. stav 1. u vezi člana 30. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju „prenošenja u grupi“ robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora, tako i subjektivna obeležja koja se tiču umišljaja okrivljenog, kojima je započeo izvršenje krivičnog dela ali ga nije dovršio, jer roba nije preneta preko carinske linije (zbog intervencije policijskih službenika).

Na istu povredu krivičnog zakona, branilac okrivljenog M.N. ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Šapcu 3Kž 206/14 od 09.02.2015. godine, te imajući u vidu da je Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni sud, iznete žalbene navode ocenio neosnovanim i u obrazloženju svoje presude Kž3 14/15 od 11.05.2015. godine, na stranama 2. i 3, s`tim u vezi izneo jasne razloge, koje i ovaj sud u potpunosti prihvata kao pravilne, to Vrhovni kasacioni sud na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Nalazeći da iz iznetih razloga pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.N., to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 490. i 491. stav 1. ZKP isti u tom delu odbio kao neosnovan.

Ostale navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.N. kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza - iskaza saslušanih svedoka, Vrhovni kasacioni sud odbacuje kao nedozvoljene, obzirom da ne predstavljaju dozvoljen zakonski razlog u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka kako okrivljenom tako i njegovom braniocu.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud, iz iznetih razloga, odlučio kao u izreci ove presude, a na osnovu člana 490. i 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                           Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                          Vesko Krstajić, s.r.