Protiv ovih presuda branilac okrivljene, advokat K.V., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a učinjenih na štetu okrivljene, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači prvostepenu i drugostepenu odluku tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljene ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, zbog čega ih nije pozvao na sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljene S.P. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su prvostepeni i drugostepeni sud na štetu okrivljene povredili član 16. Zakona o porezu na dodatu vrednost koji između ostalog propisuje da poreska obaveza nastaje kada je izvršen promet dobara i usluga, pa kako je u redovnom krivičnom postupku utvrđeno da promet robe u konkretnom slučaju nije ostvaren, okrivljena, prema navodima zahteva, nije mogla izvršiti radnju poreske utaje, imajući pri tom u vidu da nižestepeni sudovi nisu uzeli u obzir ni odredbe Zakona o porezu na dodatu vrednost koji propisuje trenutak nastanka poreske obaveze, te da sledstveno tome, delo za koje je okrivljena optužena nije krivično delo, pa je nižestepenim presudama na štetu okrivljene povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1. ZKP-a.

Iznete navode branioca okrivljene da je prvostepenom i drugostepenom presudom na štetu okrivljene povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika čini lice koje u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečen prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 1.500.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da izreka prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljena optužena i oglašena krivom pravnosnažnom presudom. U vezi sa tim, činjenični opis dela okrivljene dat u izreci prvostepene presude sadrži i radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela, koja se sastoji u lažnom prikazivanju podataka u poslovnim knjigama privrednog društva, čiji je okrivljena bila direktor, i to da je nabavila robu od privrednog društva doo T.m., po osnovu navedenih ulaznih računa u ukupnoj vrednosti od ... dinara, sa iskazanim porezom na dodatu u vrednost u ukupnom iznosu od ... dinara, iako promet po navedenim ulaznim računima nije izvršen i u unošenju neistinitih podataka značajnih za utvrđivanje poreske obaveze u poresku prijavu, koju je podnela Poreskoj upravi u Novom Sadu, koje radnje je okrivljena preduzela sa namerom da potpuno izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost.

S`toga, po nalaženju ovog suda, okolnost što u konkretnom slučaju promet robe po navedenim ulaznim računima nije izvršen i vreme nastanka poreske obaveze, nisu od značaja za postojanje predmetnog krivičnog dela, budući da je okrivljena unela lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje poreskih obaveza, na osnovu čega je i neosnovano ostvarila pravo na odbitak prethodnog poreza na dodatnu vrednost u iznosu od ... dinara, pa se suprotni navodi branioca okrivljene ocenjuju neosnovanim.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u pogledu povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a ocenio neosnovanim.

Nadalje, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je izreka prvostepene presude protivrečna obrazloženju presude i izvedenim dokazima i da je time na štetu okrivljene učinjena bitna povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a. Imajući u vidu da navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka nije razlog zbog kojeg okrivljena preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a to je zahtev branioca okrivljene u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                              Janko Lazarević, s.r.