Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 38/24 od 13.02.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljene AA i njenog branioca, pa je presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 143/23 od 07.12.2023. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Vladan Mančić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je isti podnet i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) i člana 441. stav 4. ZKP, kao i povrede člana 36. stav 1. Ustava RS (pravo na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava, kao i pravo na odbranu), sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ ili da okrivljenoj izrekne blažu sankciju, kako po vrsti, tako i po visini.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kom se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pri odmeravanju i izricanju novčane kazne okrivljenoj povređen osnovni princip kaznenog prava – zabrana dvostrukog vrednovanja, jer okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može biti uzeta u obzir kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo je jedna dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela. Prema navodima zahteva, otežavajuće okolnosti ne mogu biti težina dela, način izvršenja dela, kao ni posledica koja je nastupila jer je usled svih tih okolnosti upravo i predviđen oblik dela propisan odredbom člana 122. stav 2. KZ za koje je okrivljena oglašena krivom, jer su to svojstva bića krivičnog dela.

Iz obrazloženja prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proiziazi da je prvostepeni sud kod odmeravanja vrste i visine kazne okrivljenoj AA cenio sve okolnosti iz člana 54. KZ i to od otežavajućih težinu krivičnog dela, način izvršenja istog, stepen krivične odgovornosti, posledicu koja je nastupila i da je ista ranije osuđivana.

Odredbom člana 54. stav 1. KZ, propisano je da će sud učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.

Po nalaženju Vrhovnog suda, prvostepeni sud je prilikom odmeravanja vrste i visine kazne okrivljenoj AA cenio sve okolnosti propisane članom 54. KZ, a u obrazloženju presude je samo interpretirao zakonski tekst navedenog člana Krivičnog zakonika, pa obzirom da kao otežavajuća okolnost nije cenjen ni jedan bitni elemenat krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom u ovom krivičnom postupku, u konkretnom slučaju nije došlo do dvostrukog vrednovanja okolnosti – prilikom utvrđivanja otežajućih okolnosti nisu uzeti u obzir elementi krivičnog dela za koje je okrivljena oglašena krivom (nije učinjena povreda člana 54. stav 3. KZ), pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, međutim u obrazloženju navedenih povreda branilac polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama, navodima da je sud pogrešno utvrdio činjenicu da je okrivljena oštećenoj nanela bilo kakvu telesnu povredu, a naročito da joj je telesnu povredu nanela predmetom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, da je činjenično stanje utvrđeno na osnovu iskaza oštećene, iskaza svedoka – njenog supruga VV i nalaza veštaka sudske medicine od 27.02.2023. godine, a da je iskaz oštećene nelogičan, kontradiktoran, da je menjan tokom postupka i nesaglasan sa iskazom svih drugih svedoka, pa i svedoka VV, dok sa druge strane nije prihvatio iskaz okrivljene i iskaze tri svedoka koji su bili očevidci predmetnog događaja i koji su potvrdili da navedenog dana između okrivljene i oštećene nije došlo do fizičkog kontakta, da se nalazom i mišljenjem veštaka samo konstatuju izvesne povrede i mogućnosti njihovog nastanka, ali ne i da su predmetne povrede nastale usled udarca nekim predmetom, a još manje da su nastali kritičnom prilikom i ko ih je naneo, a da kvalifikatorna okolnost da je sredstvo kojim je naneta laka telesna povreda, sredstvo koje je podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, mora biti utvrđeno odgovarajućim veštačenjem, što nije učinjeno, pa je sud neadekvatno cenio odbranu okrivljene i iskaze pojedinih svedoka. Na navedeni način, branilac okrivljene je u zahtevu izneo sopstvenu analizu toka kritičnog događaja, pa iako je zahtev u tom delu podnet iz formalno dozvoljenih razloga – povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, u obrazloženju navedenih povreda ukazuje se na nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP – na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), zbot čega je Vrhovni sud podneti zahtev u tom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljene AA kao razlog podnošenja zahteva navodi da su pobijane presude nezakonite u pogledu odluke o troškovima – povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, međutim, kako u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedena povreda zakona sastoji, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, ocenio da podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Imajući u vidu da branilac okrivljene AA, iako je u zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je na štetu okrivljene došlo do povrede člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, nije dostavio odluku Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je okrivljenoj povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda (član 484. ZKP), Vrhovni sud je ocenio da u tom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković